Grožđebal

“Usnule Sremske Karlovce, poznate u prošlosti nadaleko po cuvenim vinogradima, koji su se prostirali na oko 1.500 hektara, podigne na noge svetkovina posvecena groždu i vinu, meštanima poznata kao groždebal. Prozvali su je „Karlovackom berbom grožda”, pre 15 godina, oni koji su, posle duže pauze, želeli da promovišu karlovacko vinogradarstvo. Pravilo je bilo da se poslednjeg vikenda u septembru, ili prvog u oktobru, organizuje fešta.”

Tradicionalna Karlovačka berba grožđa biće održana u Sremskim Karlovcima od petka, 29. septembra, do nedelje, 1. oktobra, najavili su organizatori ove manifestacije. Koncepcija Grožebala ove godine će biti ista kao i prošle. Centralna bina nalaziće se kod Bogoslovije, a tezge proizvođača duž centra grada. Vino će moći da se prodaje samo u staklenoj ambalaži i degustira iz staklenih čaša. U zabavnom programu nastupiće estradne zvezde, između ostalih Momčilo Bajagić Bajaga, Željko Joksimović i Haris Džinović.

A kako teku pripreme, tj stanje od jutros…





Bebaaaa…

Bebaaaaa…

Sinoć smo posle kupanja ležali na dvosedu, Anja je pila čajić, držala plastičnu, najtvrđu bebu u rukama i uživala.

Nakon nekog vremena kažem ja njoj, ajmo da spavamo, pozdravi se sa bakom, kaži laku noć…

Ona promrlja nešto, primi me za ruku, ustanemo, lepo odšetamo do kreveta, stavi bebu na krevet, krene da se penje ali teško, pomognem joj, dignem malo dupence, legnemo jedno kraj drugog, zagrli bebu, nagne malo više čaj i zaspe…..

To je bilo prvi put da je uzela neku igračku i legla s njom u krevet.

Bebu koja pušta neke zvukove i miče se napred nazad kao da puže.

A ovo je slika od nedelje, šetali smo po gradu, uživali na suncu…

Anja

Bebaaa…

Bebaaaaa…

Sinoć smo posle kupanja ležali na dvosedu, Anja je pila čajić, držala plastičnu, najtvrđu bebu u rukama i uživala.

Nakon nekog vremena kažem ja njoj, ajmo da spavamo, pozdravi se sa bakom, kaži laku noć…

Ona promrlja nešto, primi me za ruku, ustanemo, lepo odšetamo do kreveta, stavi bebu na krevet, krene da se penje ali teško, pomognem joj, dignem malo dupence, legnemo jedno kraj drugog, zagrli bebu, nagne malo više čaj i zaspe…..

To je bilo prvi put da je uzela neku igračku i legla s njom u krevet.

Bebu koja pušta neke zvukove i miče se napred nazad kao da puže.

A ovo je slika od nedelje, šetali smo po gradu, uživali na suncu…

Anja

Pareza facialis

Taman pred slavu, Sv. Iliju, bili smo na jednom dečjem rođendanu. Da budem precizniji, Anjina najbolja drugarica, Mimi, iliti Milica je slavila drugi rođendan. Onako lepo obučeni, sređeni, jurcali smo za našim mirnim detetom po dvorištu, njih dve su se prvo sramile jedna druge, ali nakon kratkog vremena bilo je tu i guranja, i jurnjave, i uzimanja igrački, lopti, bicikla, guranje po dvorištu…. Elem, Primetio sam da mi nešto nije u redu sa gornjom usnom. Počela je da trne, „bridi“, ako razumete šta hoću reći. Polako sam gubio osećaj. Nisam pridavao preteranu važnost tome ali nešto me je kopkalo…..kao da mi je poznato… Kažem ženi, a ona kaže, ma daj, nije ti ništa. Nakon nekog vremena osetim da nešto nije u redu a prilazi mi i žena i kaže, čudno se smeješ, iskrivljeno. Kad je to rekla, preseče me u nogama, momentalno me glava zabolela, kažem ajmo, idemo kući, idem ja doktoru. Pa što? Kažem Pareza Facialis!!! Bio sam siguran da je to to, pošto sam to jednom doživeo, ali, kasnije će se ispostaviti u MNOOOGO blažem obliku. Bilo je to na početku rata, kad su nas terali da silazimo u hladno sklonište u Zagrebu, i da spavamo tamo, jer ako nisi hteo bio si terorista, izdajnik…. No, došli kući, ja se obukao, i odem na hitnu. Tamo kažu, nema krvi, nisi za nas. Dobro….dežurna ambulanta u Njegoševoj…uf sinko, kaže brka sa nogama na stolu i upaljenim TV, nisi ti za nas, ajde ti na neurologiju, znaš gde je to, odmah kraj ludare…dobro…. Odem tamo, čekam na šalteru, dolazi sestra, kuca poruku, ne gleda me. Dobro veče….ja sam došao… a ko je pacijent…jer tu ..(mislim, evo ja sam , ali nisam vezan… mislim stvarno), aaa dobro, sedi tamo i čekaj. Stiže gospođa doktorka u pratnji sestre, ulazimo u ambulantu, a tamo hladno, radi klima , nema više od 17 stepeni, užas…pregleda me. Potvrdila, pareza facialis. Odmah puna šaka tableta, Deksazon, B vitamin-Beviplex, Ranisan, kapi za oči da mi se ne isuši oko (!?!?!?!), maži i mast ako se uveče ne zatvori (!?!?!), kontrola u ambulanti. A ja više ne mogu zatvoriti oko, teško pričam, gutam ko da imam u ustima užareni ugalj… Sutradan se stanje pogoršava, do uveče nisam bio za prepoznati, spustila se desna strana lica, desna strana nosa se slepila, oko poluotovoreno stalno, boli vrat, ni njega ne mogu micati kako treba… Odlazim kod doktora, ona odmah, frka, zašto ti nije dala injekcije OHB12, pa ovo, pa ono…Vraćam se kući sa još jednom šakom tableta ujutro i uveče (sve sa Bensedinom), donosim inekcije da se tašta igra Pikada (med. Sestra J )… I odmah me je uputila na akupunkturu. Odem do neurologije, tamo rade akunpukturu, a ono SVI NA KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM DO 20.08. Pitam, kad dolaze, jel ima nekoga da mi preporuči privatno… NIŠTA!! Mislim, sramota, niko ne radi, nema dežurnog doktora, kao da oni nisu potrebni, kao da je to nešto…. ne mogu opisati kako sam bio ljut, da NIKO, ali NIKO ne radi na tom odjelu, jer su, bože moj, svi otišli na kolektivni godišnji u trajanju od mesec dana. Sreća u nesreći je bila ta što je moja rođaka poznavala jednu doktorku iz studentskih dana koja radi akupunkturu. Stupili u kontakt, a žena odmah prihvati. Sutradan se nađemo, a ona odmah detaljan pregled lica, kaže nije baš lepo, a ni bezazleno, mnogo ozbiljnije nego što sam mislila i odmah krene sa bockanjem. Prvi dan i nisam bio nešto izbockan, da ne bi previše stimulisala, ali posle toga svaki dan se povećavao broj iglica na mom licu i glavi… Na kraju sam bio skroz pun iglica. Ne mogu reći da boli, boli samo onog momenta kad se igla zabada, pošto se mora dobro ubosti, pričvrstiti, da stoji. Najbolji pokazatelj da je dobro ubodena igla je lokalno crvenilo koje nastaje oko uboda, i osećaj vreline na tom mestu. Odmah mi je rekla da je imala samo jedan slučaj sličan ovome, i da je imala 100 % oporavak, pa je jako zainteresovana kako će ovo moje proći. I stvarno, već nakon 3-4 tretmana se osetilo poboljšanje. Nakon 10 tretmana skoro sve se vratilo, mišići se zategli, vratila se funkcija mišićima na licu, nosnica se digla, oko super. Ne mogu vam opisati moju sreću. Uspeo sam da se oporavim, sve se završilo OK. A da nisam odmah reagovao i otišao kod doktora ili počeo odmah sa akupunkturom, postojala je velika šansa da sve ostane opušteno, ukočeno, iskrivljeno, da visi… A šta je uzrok svemu tome? Promaja, opereš kosu i izletiš napolje, otvoren prozor u kolima, velia razlika u temperaturi ako korstite klimu… Zato oprez. Evo par linkova. e medicine Pliva,Pareza

Pareza Facialis

Taman pred slavu, Sv. Iliju, bili smo na jednom dečjem rođendanu. Da budem precizniji, Anjina najbolja drugarica, Mimi, iliti Milica je slavila drugi rođendan. Onako lepo obučeni, sređeni, jurcali smo za našim mirnim detetom po dvorištu, njih dve su se prvo sramile jedna druge, ali nakon kratkog vremena bilo je tu i guranja, i jurnjave, i uzimanja igrački, lopti, bicikla, guranje po dvorištu….

Elem,

Primetio sam da mi nešto nije u redu sa gornjom usnom. Počela je da trne, „bridi“, ako razumete šta hoću reći. Polako sam gubio osećaj. Nisam pridavao preteranu važnost tome ali nešto me je kopkalo…..kao da mi je poznato… Kažem ženi, a ona kaže, ma daj, nije ti ništa. Nakon nekog vremena osetim da nešto nije u redu a prilazi mi i žena i kaže, čudno se smeješ, iskrivljeno. Kad je to rekla, preseče me u nogama, momentalno me glava zabolela, kažem ajmo, idemo kući, idem ja doktoru. Pa što? Kažem Pareza Facialis!!!

Bio sam siguran da je to to, pošto sam to jednom doživeo, ali, kasnije će se ispostaviti u MNOOOGO blažem obliku. Bilo je to na početku rata, kad su nas terali da silazimo u hladno sklonište u Zagrebu, i da spavamo tamo, jer ako nisi hteo bio si terorista, izdajnik….

No, došli kući, ja se obukao, i odem na hitnu.

Tamo kažu, nema krvi, nisi za nas. Dobro….dežurna ambulanta u Njegoševoj…uf sinko, kaže brka sa nogama na stolu i upaljenim TV, nisi ti za nas, ajde ti na neurologiju, znaš gde je to, odmah kraj ludare…dobro….

Odem tamo, čekam na šalteru, dolazi sestra, kuca poruku, ne gleda me. Dobro veče….ja sam došao… a ko je pacijent…jer tu ..(mislim, evo ja sam , ali nisam vezan… mislim stvarno), aaa dobro, sedi tamo i čekaj.

Stiže gospođa doktorka u pratnji sestre, ulazimo u ambulantu, a tamo hladno, radi klima , nema više od 17 stepeni, užas…pregleda me.

Potvrdila, pareza facialis. Odmah puna šaka tableta, Deksazon, B vitamin-Beviplex, Ranisan, kapi za oči da mi se ne isuši oko (!?!?!?!), maži i mast ako se uveče ne zatvori (!?!?!), kontrola u ambulanti.

A ja više ne mogu zatvoriti oko, teško pričam, gutam ko da imam u ustima užareni ugalj…

Sutradan se stanje pogoršava, do uveče nisam bio za prepoznati, spustila se desna strana lica, desna strana nosa se slepila, oko poluotovoreno stalno, boli vrat, ni njega ne mogu micati kako treba…

Odlazim kod doktora, ona odmah, frka, zašto ti nije dala injekcije OHB12, pa ovo, pa ono…Vraćam se kući sa još jednom šakom tableta ujutro i uveče (sve sa Bensedinom), donosim inekcije da se tašta igra Pikada (med. Sestra J )… I odmah me je uputila na akupunkturu.

Odem do neurologije, tamo rade akunpukturu, a ono SVI NA KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM DO 20.08.

Pitam, kad dolaze, jel ima nekoga da mi preporuči privatno… NIŠTA!!

Mislim, sramota, niko ne radi, nema dežurnog doktora, kao da oni nisu potrebni, kao da je to nešto…. ne mogu opisati kako sam bio ljut, da NIKO, ali NIKO ne radi na tom odjelu, jer su, bože moj, svi otišli na kolektivni godišnji u trajanju od mesec dana.

Sreća u nesreći je bila ta što je moja rođaka poznavala jednu doktorku iz studentskih dana koja radi akupunkturu.

Stupili u kontakt, a žena odmah prihvati. Sutradan se nađemo, a ona odmah detaljan pregled lica, kaže nije baš lepo, a ni bezazleno, mnogo ozbiljnije nego što sam mislila i odmah krene sa bockanjem.

Prvi dan i nisam bio nešto izbockan, da ne bi previše stimulisala, ali posle toga svaki dan se povećavao broj iglica na mom licu i glavi… Na kraju sam bio skroz pun iglica. Ne mogu reći da boli, boli samo onog momenta kad se igla zabada, pošto se mora dobro ubosti, pričvrstiti, da stoji. Najbolji pokazatelj da je dobro ubodena igla je lokalno crvenilo koje nastaje oko uboda, i osećaj vreline na tom mestu.

Odmah mi je rekla da je imala samo jedan slučaj sličan ovome, i da je imala 100 % oporavak, pa je jako zainteresovana kako će ovo moje proći. I stvarno, već nakon 3-4 tretmana se osetilo poboljšanje. Nakon 10 tretmana skoro sve se vratilo, mišići se zategli, vratila se funkcija mišićima na licu, nosnica se digla, oko super.

Ne mogu vam opisati moju sreću. Uspeo sam da se oporavim, sve se završilo OK. A da nisam odmah reagovao i otišao kod doktora ili počeo odmah sa akupunkturom, postojala je velika šansa da sve ostane opušteno, ukočeno, iskrivljeno, da visi…

A šta je uzrok svemu tome?

Promaja, opereš kosu i izletiš napolje, otvoren prozor u kolima, velia razlika u temperaturi ako korstite klimu…

Zato oprez.

Evo par linkova.

e medicine
Pliva,Pareza

Back again

Evo napokon da se javim. Vratili smo se sa mora, a mene dočekalo mnogo posla, nikako da sve stignem. Stigli su me neki rokovi pa moram da pozavršavam.

Elem, od početka augusta, kad sam poslednji put nešto konkretno pisao, svašta se izdešavalo. Prvo sam ja bio parezičan (o ovome u posebnom postu), pa onda frka oko priprema za more, pa Tasos……

Pokušaću sve da razdvojim i polako napišem.

A sad nazad na posao, na sve pozavršavam i bacim se na pisanje bloga )

Back again

Evo napokon da se javim. Vratili smo se sa mora, a mene dočekalo mnogo posla, nikako da sve stignem. Stigli su me neki rokovi pa moram da pozavršavam.

Elem, od početka augusta, kad sam poslednji put nešto konkretno pisao, svašta se izdešavalo. Prvo sam ja bio parezičan (o ovome u posebnom postu), pa onda frka oko priprema za more, pa Tasos……

Pokušaću sve da razdvojim i polako napišem.

A sad nazad na posao, na sve pozavršavam i bacim se na pisanje bloga 🙂