Taman pred slavu, Sv. Iliju, bili smo na jednom dečjem rođendanu. Da budem precizniji, Anjina najbolja drugarica, Mimi, iliti Milica je slavila drugi rođendan. Onako lepo obučeni, sređeni, jurcali smo za našim mirnim detetom po dvorištu, njih dve su se prvo sramile jedna druge, ali nakon kratkog vremena bilo je tu i guranja, i jurnjave, i uzimanja igrački, lopti, bicikla, guranje po dvorištu….
Elem,
Primetio sam da mi nešto nije u redu sa gornjom usnom. Počela je da trne, „bridi“, ako razumete šta hoću reći. Polako sam gubio osećaj. Nisam pridavao preteranu važnost tome ali nešto me je kopkalo…..kao da mi je poznato… Kažem ženi, a ona kaže, ma daj, nije ti ništa. Nakon nekog vremena osetim da nešto nije u redu a prilazi mi i žena i kaže, čudno se smeješ, iskrivljeno. Kad je to rekla, preseče me u nogama, momentalno me glava zabolela, kažem ajmo, idemo kući, idem ja doktoru. Pa što? Kažem Pareza Facialis!!!
Bio sam siguran da je to to, pošto sam to jednom doživeo, ali, kasnije će se ispostaviti u MNOOOGO blažem obliku. Bilo je to na početku rata, kad su nas terali da silazimo u hladno sklonište u Zagrebu, i da spavamo tamo, jer ako nisi hteo bio si terorista, izdajnik….
No, došli kući, ja se obukao, i odem na hitnu.
Tamo kažu, nema krvi, nisi za nas. Dobro….dežurna ambulanta u Njegoševoj…uf sinko, kaže brka sa nogama na stolu i upaljenim TV, nisi ti za nas, ajde ti na neurologiju, znaš gde je to, odmah kraj ludare…dobro….
Odem tamo, čekam na šalteru, dolazi sestra, kuca poruku, ne gleda me. Dobro veče….ja sam došao… a ko je pacijent…jer tu ..(mislim, evo ja sam , ali nisam vezan… mislim stvarno), aaa dobro, sedi tamo i čekaj.
Stiže gospođa doktorka u pratnji sestre, ulazimo u ambulantu, a tamo hladno, radi klima , nema više od 17 stepeni, užas…pregleda me.
Potvrdila, pareza facialis. Odmah puna šaka tableta, Deksazon, B vitamin-Beviplex, Ranisan, kapi za oči da mi se ne isuši oko (!?!?!?!), maži i mast ako se uveče ne zatvori (!?!?!), kontrola u ambulanti.
A ja više ne mogu zatvoriti oko, teško pričam, gutam ko da imam u ustima užareni ugalj…
Sutradan se stanje pogoršava, do uveče nisam bio za prepoznati, spustila se desna strana lica, desna strana nosa se slepila, oko poluotovoreno stalno, boli vrat, ni njega ne mogu micati kako treba…
Odlazim kod doktora, ona odmah, frka, zašto ti nije dala injekcije OHB12, pa ovo, pa ono…Vraćam se kući sa još jednom šakom tableta ujutro i uveče (sve sa Bensedinom), donosim inekcije da se tašta igra Pikada (med. Sestra J )… I odmah me je uputila na akupunkturu.
Odem do neurologije, tamo rade akunpukturu, a ono SVI NA KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM DO 20.08.
Pitam, kad dolaze, jel ima nekoga da mi preporuči privatno… NIŠTA!!
Mislim, sramota, niko ne radi, nema dežurnog doktora, kao da oni nisu potrebni, kao da je to nešto…. ne mogu opisati kako sam bio ljut, da NIKO, ali NIKO ne radi na tom odjelu, jer su, bože moj, svi otišli na kolektivni godišnji u trajanju od mesec dana.
Sreća u nesreći je bila ta što je moja rođaka poznavala jednu doktorku iz studentskih dana koja radi akupunkturu.
Stupili u kontakt, a žena odmah prihvati. Sutradan se nađemo, a ona odmah detaljan pregled lica, kaže nije baš lepo, a ni bezazleno, mnogo ozbiljnije nego što sam mislila i odmah krene sa bockanjem.
Prvi dan i nisam bio nešto izbockan, da ne bi previše stimulisala, ali posle toga svaki dan se povećavao broj iglica na mom licu i glavi… Na kraju sam bio skroz pun iglica. Ne mogu reći da boli, boli samo onog momenta kad se igla zabada, pošto se mora dobro ubosti, pričvrstiti, da stoji. Najbolji pokazatelj da je dobro ubodena igla je lokalno crvenilo koje nastaje oko uboda, i osećaj vreline na tom mestu.
Odmah mi je rekla da je imala samo jedan slučaj sličan ovome, i da je imala 100 % oporavak, pa je jako zainteresovana kako će ovo moje proći. I stvarno, već nakon 3-4 tretmana se osetilo poboljšanje. Nakon 10 tretmana skoro sve se vratilo, mišići se zategli, vratila se funkcija mišićima na licu, nosnica se digla, oko super.
Ne mogu vam opisati moju sreću. Uspeo sam da se oporavim, sve se završilo OK. A da nisam odmah reagovao i otišao kod doktora ili počeo odmah sa akupunkturom, postojala je velika šansa da sve ostane opušteno, ukočeno, iskrivljeno, da visi…
A šta je uzrok svemu tome?
Promaja, opereš kosu i izletiš napolje, otvoren prozor u kolima, velia razlika u temperaturi ako korstite klimu…
Zato oprez.
Evo par linkova.
e medicine
Pliva,Pareza
