Moj blog namenjen svim budućim tatama, ili onima koji to već jesu da zajedno savladamo sve veštine potrebne da naša mala čedovišta izvedemo na pravi put.
Jučer su moje devojke došle do grada pa smo odmah posle posla nastavili sa šetnjom. Ovog puta imali smo šetnju na zadatu temu, šoping za baku i još šta uleti, najbolji šoping .
Krenuli smo laganini, kako treba, neprimetno se mama izgubila sa bakom, a Anja i ja nastavili casual šetanje po Spensu. Obišli sve u krug više puta, vikali za jednim dečakom koji nam se svideo, ili je možda veliki šareni balon bio razlog našeg vikanja, kulirali na provokacije neke tete u radnji, zali mamu i tražili je po radnjama, pokušaali da se izvučemo iz kolica.
Naravno, neizbežno, MAMAAAAAAAAAAAAAAA, MAMAAAAAAAAAA nije izostalo, našli smo mamu i niko nije bio srećniji.
Nakon Spensa, obilazili smo malo bulevar. Ulazili u butike, virili mami u kabinu, igrali se gde, si, gde si, eve meeeee igrice unedogled, skupljali lišće po trotoaru, skakali po tatinoj glavi, i napokon došli do jedne radnje koju volimo da zovemo “Gospođoo!!”.
“Gospođoo!!” je onaj tip butika u kojem ti se prodavačica i vlasnica unose u facu, najbolje znaju šta bi tebi stajalo, odmah ti kažu ako ti nešto ne stoji i tu baš nisu suptilni, uvek je gužva u takvoj radnji, mame i ćerke kupuju, isprobavaju……
Elem,
One probavaju, Anja i ja napolju borimo se, tražimo mamu, i kad smo je “napokon našli”, ulazimo u radnju, Anja naravno kad vidi krzno kaže Maca, Medo, a prodavačica će na to otresito, “Ovo nije prodavnica igračaka”. Nakon toga neka gospođa čija ćerka se minut pre toga igrala sa Anjom i pokazivala je svoj privezak sa medom, kaže, daj pomeri se malkice da se vidim, a mi uopšte ne stojim ispred ogledala, nego sa strane, virkamo kod mame…
Jedva čekam da idemo sledeći put ponovo do grada pa da samo na sekund uletimo kod “Gospođoo!!”.
Onda otišli na zasluženu šetnjicu Dunavskom, naravno, pre toga odradili kompletno presvlačenje, pošto je Pampers po x-ti put tog dana promočio, ali o tome u posebnom postu. Još uvek sam besan..
Moram da pohvalim gradsku vlast. Ona svetla u Zmaj Jovinoj su fantazija za decu, trče od jedne do druge svetiljke, skaču po njima, gaze ih…
Naprosto uživancija, fantastičan aerobik za roditelje.
Tata uleteo u jednom trenutku u Šeherezadu, zamolio devojčice da mi sipaju vrele vode u flašicu, napravili novi čajić za Anju i ajmo dalje.
Anja se isto ponovila, imamo neke događaje uskoro pa da budemo lepi.
Ponedeljak ujutro, dolazim na posao, svi nadrndani, da ne upotrebim neke teže reči…
Ima li veće gluposti u životu od toga da mrziš sam sebe i sve oko sebe, da prebacuješ odgovornost stalno na druge, da pokušavaš galamom i drekom da isteraš svoje kaprice…
Izgleda da je u današnje vreme tranzicije najvažnije što više uvući se nadležnima, do kraja, samo da pertle ostanu napolje da vire…
Nek se uvlače, ni pertle im neće pomoći.
I tako, bar za sada mi upropastili lep vikend i druženje sa porodicom koja se jedva skupi tokom nedelje.
Ali ne zadugo, gledam neke slike i uživam u prizoru
Anja se igrala sa Urošem, trčala po kući, smejala se, zasmejavao je moj kum, baš su klinci bili slatki, veseli….
Ali mnogo brzo rastu…
Prolazi vreme jako brzo, rastu, razvijaju se, gledam Ukija, to je već veliki dečak, pametan, živahan, nije više beba.
Anju u poslednje 2 nedelje muče zubi. Jučer sam je slikao i na kompjuteru kasnije vidim na mestu gde treba da dođe zub broj 3, iliti očnjak, nabubrelo sve. Toliko se izdiglo, da se vidi zub ispod mesa ali nikako da probije opnu. Malena se muči, plače, trlja zube, jučer se držala za tu stranu, uzme bočicu sa kapima , Dentinox i daje mi kaže, “maži, maži”….
Anja se igrala sa Urošem, trčala po kući, smejala se, zasmejavao je moj kum, baš su klinci bili slatki, veseli….
Ali mnogo brzo rastu…
Prolazi vreme jako brzo, rastu, razvijaju se, gledam Ukija, to je već veliki dečak, pametan, živahan, nije više beba.
Anju u poslednje 2 nedelje muče zubi. Jučer sam je slikao i na kompjuteru kasnije vidim na mestu gde treba da dođe zub broj 3, iliti očnjak, nabubrelo sve. Toliko se izdiglo, da se vidi zub ispod mesa ali nikako da probije opnu. Malena se muči, plače, trlja zube, jučer se držala za tu stranu, uzme bočicu sa kapima , Dentinox i daje mi kaže, “maži, maži”….
.