Cekam

I sve cekam hoce li me proci, ali nikako. I grizem se za jezik, nemoj, nemoj, ali moram. I morao sam.

Elem, pre neki dan, krenem s posla kuci i svratim da kupim neke sitnice do marketa. Izlazim i vidim zenu sa malom bebom zamotanom u cebe, malenu devojcicu od 3-4 godine kako stoji kraj nje i decaka od 6-7 godina naslonjenog na kola. Tamnije puti. Otac unosi stvari u prtljaznik, stari karavan, Audi mislim…….I ne znam zasto, ali jednostavno nisam mogao odvojiti pogled sa bebe i male devojcice. Nikako. Hodam, drzim pune kese u rukama i gledam u njih i kao da nesto cekam. Otac se uhvati za vrata prtljaznika i krene da ih zalupi.
I sledim se. Onako, samo stanem, prestanem disati i ostanem nepomican, nasred puta. Vrisak propara vazduh i pogodi me pravo u celo.

Malena pade, spadnu joj naocare s glave…

Zaplace a on se prodera na majku sto ne pazi dete.

On, koji je zalupio vrata, pravo na detetovu glavu, dete od siline udarca palo…

Nisam mogao da disem, gledam dete, pa kola, pa njega, pa majku sa bebom u narucju, pa malenu, pa vidim Anju umesto nje…

I sve se snebivam, gledam kako je dete, jel sve ok, jel dobro, ubacim stvari u kola, pitam, jel sve u redu, jel malena dobro, covek promrmlja sve je ok, da dobro, dobro je.

Sedam u kola, krecem kuci, gledam u retrovizor malenu na zadnjem sedistu kola kako place, tiho potajno…kao da joj nije prvi put.

Dolazim kuci, ljubim Anju, sapcem joj na uho a ona me grli i ljubi, a ja mislim…

5 thoughts on “Cekam”

  1. Ja bre ne mogu ni filmove da gledam u kojima deca plaču… Mislim, ljudi stvarno umeju da budu gori od stoke. Ma koja stoka… oni paze svoje male…

  2. Ne mogu da ne prokomentarišem, a ne nalazim dovoljno ružnu reč.
    Tužno je i strašno, i jezivo kad se nekome “dese” deca 🙁

  3. Kako bih ga slatko zgazila na licu mesta! Zasto nisi pozvao policiju, digao dzevu, zapisao broj auta…..?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *