Utaj!!!!

6 sati. Sunce se polako promalja kroz prozor. Imamo sreće pa sve do samog sunca nema ništa kad gledaš s prozora, samo crta na horizontu, na pola puta Dunav se kotrlja, a sunce kreće.

Kraj mene se neko proteže, nogica na mami, ruka na mom licu, glava zabijena u vrat, diše lagano, smireno. U jednom momentu se nasmeje, promrmlja nešto, digne ručicu iznad glave , uzme svoj čajić, potegne malo i nastavi. Samo se malo bolje namestila, stavila mi ruku oko vrata i nastavila… A ja više ne mogu spavati, pa se ne smem pomeriti, da je ne probudim, tako se lepo namestila, tako smireno spava, sigurno.

U 7 se oglasi moj alarm na mobilnom, izvlačim se tiho da ga ugasim, da se ne probude njih dve, al Anja sve oseti, digne glavu, otvori okice i kaže” Tata, zoveee, zoveee”.

Vratim se nazad, Anja budna, gleda u mene, vrpolji se, nema mira. Legnem kraj nje da je uspavam a ona će na to, ” tata, utaj, utaj!!! Digi, digi, amo, sama, nogeeeeee”

I eto nas dvoje, tapa tapa tapa kroz sobu, držimo se za ruku i idemo u dnevnu sobu. Flašica u ruci, sedamo na trosed, daljinski u ruke, “ BAVA” je na redu…

Dobro jutro svima, uživajte u ovom lepu danu.