Ljudi, događaji

Naleteo sam na ovaj članak, mislim da je vredno da se pročita. Prosto da se čovek zapita.

Veoma plemenito.

izvor: BLIC 

Umesto pomena sinu, pomaže maturantkinji

APATIN – Svetlana Uzelac (39), nezaposlena krojačica, prekinula je sve pomodniji običaj u gradu, odlučivši da umesto organizovanja pomena preminulom sinu Milanu (20), novac za to usmeri u Srednju drvoprerađivačku školu, učenici čiji roditelji nisu u mogućnosti da za nju plate matursku ekskurziju.
Svetlanini roditelji, Smilja i Ljubiša, ispočetka su se protivili da kćerka jedinica baš tako postupi, ali su i oni na kraju prihvatili da je „bolje usrećiti nekoga za života“ nego se slepo držati običaja.
Pomen-obede ili podušja, nakon smrti nekoga od bližnjih, u apatinskom kraju neguju uglavnom Srbi, dok kod Mađara i Nemaca takav običaj nikad nije zaživeo. Kako standard raste, tako se ti pomeni pretvaraju u gozbe kojima često prisustvuje i više stotina ljudi, a sve je veći broj restorana koji je počeo da se bavi i ovim poslom.
Na takvim pomenima često se više priča o drugim stvarima, nego što se seća pokojnika. Pamte se od ranije pojedini slučajevi, kada se na pomenima zbog pića znalo i zapevati. Porodice se često i zadužuju kako ne bi prekršili taj običaj.
Zbog svega toga je Svetlana Uzelac odlučila da, kad već nije mogla da produži život svom sinu u detinjstvu obolelom od cerebralne paralize, život bar malo ulepša jednoj maturantkinji.
– Činilo mi se da jedna ekskurzija, naročito maturska, može više da usreći neku učenicu nego što bi podušje moglo da znači mom pokojnom Milanu. Meni su roditelji, iako smo živeli od jedne plate, omogućavali da idem na sve ekskurzije i one su mi ostale u najlepšim sećanjima iz mladosti. Prepustila sam školi da sama odluči koji će đak to biti. Ja ću novac da uplatim kad se krene sa uplatom ekskurzije – kaže Svetlana Uzelac svoje razloge.
– Moj sin je imao svoj unutrašnji svet. Prijatelji su sa nama podelili tugu u kući. Puno je siromašne dece. Pomozimo im – apeluje Svetlana, dodajući da su i mali gestovi pažnje dovoljni.

I meni su pomogli nepoznati ljudi
– Dajući novac za ekskurziju, a ne za pomen, želim da se zahvalim i odužim svima onima koji su mi u inflaciji, kada je plata bila dve marke, pomogli da prikupim 2.800 maraka koje su bile neophodne za lečenje mog pokojnog sina. Mnoge od njih nisam poznavala, ali su oni na pijaci od dilera i prodavaca, među njima i siromašnih ljudi, sakupili pare i doneli mi ih kući. Imam i dvoja invalidskih kolica koja želim da poklonim. Ako su nekom potrebna, neka se javi na telefon 025-775-905 – kaže Svetlana Uzelac.

One thought on “Ljudi, događaji”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *