Pokusavam da smislim sta bi bilo pametno napisati, zabeleziti a ne ponoviti se. Toliko toga je napisano u proteklih nekoliko dana da vise nista nema smisla.
Pokusacu da pisem kako je to sve izgledalo sa druge strane.
Danas sam se vratio sa puta. Doletio na Aerodrom Nikola Tesla. Docekale su me moje devojke. Sve tri. Bas sam se obradovao. Ne secam se kad me je nesto tako obradovalo. Umoran, premoren od posla i prezentacija prosle nedelje, ne znam na kom jeziku da govorim, nemacki, engleski, mesavinu srpskog, ruskog i bugarskog…
Gledali smo kako polece par aviona, pokazivali smo Anji kao se penju visoko, objasnjavali da i tata tako ide u Bec, ali se uvek vrati.
Bec. Prosle nedelje sam opet bio na komercijalnom treningu na koji idem od oktobra. U organiizaciji Siemens Profesional Education, i CEE regiona za komercijaliste u nasem regionu. Mnogo novih stvari, stvari koje smo vec negde culi, na nekim vestima, da nesto postoji ali nije imao ko da objasni. PM, Risk, milioni raznoraznih procesa vaznih za donosenje odluka u projektima…
I ne bi ova nedelja bila posebna da nisam imao priliku da vidim prve reakcije stranaca na “nasu borbu za pravu stvar” iz prve ruke. Neverovatno, svi kao nesto znaju, a u sustini nista ne znaju. Svi znaju da postoji Kosovo, i Srbija, i rat, i Milosevic, rat, i Kosovo kao drzava…
Ali niko ne zna gde je Kosovo, koliko je udaljeno od Novog Sada, koliko ljudi tamo zivi, koliko je Srba ostalo, koliko ih je bilo, zasto je bilo rata, svega, “milosrdnog andjela” od Ujka Sama i njegove Nate. I ubi se ja objasnjavajuci,al pretekne me ovaj MITING. Stigao je pre mene da rasiri dobar glas, al nazalost samo sa 10 godina kasnjenja, sa 5 godina cutanja, sa toliko propalih prilika da se nesto mozda uradi na drugaciji nacin, pametniji… A meni ostalo da objasnjavam da nismo svi tamo negde daleko u Srbiji takvi divljaci, da prodajemo Kosovo za par patika i ofingera, za bezlicne parole Kosovo je srce Srbije. Parola je da se cita i pise na zidove, a kad se boris za nesto onda se izadje pred narod, ne sa papirom i napisanim tekstom i kaze ajte juris, nego stanes ispred narod i kazes, Junaci za mnom!!!!! Pa krenes, hrabro, i dokle stignes. Ali se boris. Ne saljes prazna saopstenja na javni servis bez zivog glasa, bez ijedne grimase. Ili naucis da komuniciras sa narodom, za one koji su nekad i nikad vise za tebe glasali.
A u austrijskim novinama ne znam koja je lepsa slika. Ona sa zapaljenom ambasadom, ili ona kad se vide prevrnuta kola, zapaljena… Bez konkurencije. I to je jedino sta je otislo u svet, sta je svet video. Gomilu huligana kako prevrcu kontejnere, razbijaju, pale, napadaju, pljackaju SVOJ GRAD, SVOJU ZEMLJU…. Nije taj Mekic u USA, vec u Srbiji, nas narod radi u njemu, zaradjuje za hleb, za zivot, ne Majk, Bill , i ostali okupatori.
A posledice. Meni je najzanimljivije bila vest da Ambasada Nemacke do daljnjeg nece primati zahteve nasih gradjanja za izdavanje viza…..
Imam srece pa imam uspomenu iz mog rodnog grada iz kojeg sam bezao, dobru staru Putivnicu pa mogu da putujem ali sta cemo sa ostalim ljudima koji bi nesto da rade, da se skoluju, putuju, vide sveta, kako to izgleda sa druge strane grane….
Definitivno se vraca MRAK.
Lepa Ilustracija se nalazi i kod ovih ljudi:
Moošema , Suske , Blogowski , Dinke, Komsinica Aurora, Ivana i Vanja mozda jos neko, nisam stigao da vidim, izvinjavam se