Month: November 2015

Prenosim u potpunosti teskt mlade mame koju volim da čitam, a još je i sugrađanka (bivša )

MI evo treći put počinjemo sve ispočetka, i gđa je otišla par puta u školicu u Novom Sadu, Zmaj Ognjena Vuka, impresije su joj pomešane, sve zavisi tko vodi školicu, i da, nju kao treći put mamu su ispitivale buduće mame o svemu i svačemu, kao ženu sa iskustvom.

Škole roditeljstva  su važne, iako vam možda ne deluje tako. Ukoliko nikada niste imali novorođenče u rukama i obavezu da se starate o njemu 24 časa dnevno svih sedam dana u nedelji, razumem zašto mislite da su škole roditeljstva neka moderna izmišljotina.

Zašto naše babe nisu imale nikakve škole roditeljstva, pa su sve uspevale same?pitate se vi s pravom. Naše babe su živele u vreme kada je pojam uže porodice bio nešto širi nego što je danas. Živele su u zajednicama ne samo sa svojim mužem i decom, već i sa svekrom, svekrvom, a neretko i babom i decom, deverom, jetrvom, zaovom… Dece je bilo mnogo više, i uvek je bio neko tu oko vas da vam prenese znanje, da vam pomogne, da vas podrži.

Danas su roditelji najčešće prepušteni sami sebi. Neretko se tata vraća na posao već nakon dva do tri dana, i mama ostaje sama sa bebom. Neispavanost, nesigurnost, previše (različitih) informacija sa svih strana, dobronamerni i „dobronamerni“ saveti stvaraju samo još veću buku u glavi novonastalih roditelja (ne volim izraz „mladi“ roditelji jer označava godine, a ne volim ni „novopečeni“, jer mi je nekako passé).

Kao budući roditelj, misliš da sve znaš – a ujedno, strah te je da ništa ne znaš.

Stručna pomoć je tu od presudnog značaja: škole roditeljstva su važne jer pružaju informacije, i jer ćete imati makar malo više samopouzdanja, znaćete šta (da) radite.

Nažalost, zbog objektivnih razloga nisam mogla da idem u školu za roditelje, ali bih volela da jesam, jer znam da bi mi pomogla da se lakše izborim sa svim pitanjima koje sam imala, ili bih makar znala koga da pozovem, kome da se obratim za sve probleme i nedoumice sa kojima sam se susrela. Sad sam sigurna da bih u svakoj narednoj trudnoći išla, ponovo i ponovo.

Nikad nije previše kvalitetnih saveta i moralne podrške.

Povod za ovaj tekst je lepa vest da voda Rosa u saradnji sa Ministarstvom zdravlja podržava razvoj novih škola roditeljstva u domovima zdravlja u Srbiji. Cilj jepružanje stručne pomoći porodicama tokom trudnoće, porođaja, ali i prvih godina roditeljstva.

Iz saopštenja izdvajam:

Nove škole roditeljstva će biti razvijane u sredinama koje do sada nisu imale ovaj vid edukacije i predviđeno je da prvih pet škola bude otvoreno u maju 2016. godine. Plan je da u naredne tri godine postojeća mreža bude proširena sa oko 20 škola, a odluku u kojim će gradovima biti otvorene doneće Ministarstvo zdravlja na osnovu monitoringa i stručne analize koji će biti izvršeni na teritoriji cele Srbije.

Škole će voditi stručni medicinski timovi koji će proći sveobuhvatan program obuke pod nadzorom Ministarstva zdravlja, a koji je u skladu sa poslednjim dostignućima profesije iz zemlje i inostranstva.

Roditelji će na radionicama i predavanjima dobijati savete o trudnoći, adekvatnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i pripremama za porođaj. Šta bih ja volela da jedna škola roditeljstva sadrži, a pored uobičajene i obavezne priče o trudnoći i psihofizičke pripreme za porođaj je i sledeće:

• Više konkretnije priče o dojenju, ali ne (samo) o važnosti majčinog mleka, već i savete koga kontaktirati i na koji način u slučaju problema, nedoumica i pitanja. Rosa je poznata i po svojoj podršci Bankama humanog mleka, tako da sam sigurna da će dobar deo saveta biti posvećen upravo dojenju.
• Obavezan deo škole posvećen postporođajnoj depresiji. Mnogo mama mojih prijateljica se susrelo sa ovim problemom, a da nisu dobile adekvatnu podršku, ili da ni same nisu znale da imaju problem. Postporođajna depresija nije izmišljena bolest modernog doba, već realna pretnja koja postoji i ne dešava se samo drugima. Od sto žena, deset do petnaest njih će osetiti neki oblik postporođajne depresije, u blažem ili težem obliku. Zbog toga je važno da znaju kako da prepoznaju simptome i kome da se obrate za pomoć.
• Osnove pružanja prve pomoći novorođenčadi i deci – tako važna stvar, a o njoj ima malo ili nimalo reči! Kako reagovati u slučaju anafilaktičkog šoka; kako reagovati u slučaju gušenja stranim telom; spašavanje prilikom davljenja; prva pomoć kod zadobijenih opekotina… ovo su sve veoma realne situacije sa kojima se roditelji mogu susresti – a osim „pozovite hitnu pomoć!“ sigurno je da postoji još nešto što mogu uraditi. Pogrešna reakcija može biti opasnija od nereagovanja, a u pojedinim slučajevima neblagovremena reakcija pravi razliku između života i smrti.

Dve dodatne stvari koje bi, ako mene pitate, jedna idealna škola roditeljstva imala su:

• Objašnjavanje važnosti fizičkog kontakta sa novorođenčetom i pobijanje predrasude zvane „ne navikavaj ga na ruke“. Uvođenje u svet nošenja beba i dece u maramama i nosiljkama.
• Predstavljanje platnenih pelena kao zdravijeg i ekologiji prijatnijeg izbora.

 

 

 

 

 

 

Ovu inicijativu možete podržati i vi kupovinom Rosa vode u pakovanju od 1,5 l – od čije prodaje se odvaja po 1 dinar za razvoj škola roditeljstva.

Sandra Simonović Kravitz

Pošto nam je porođaj goruća tema ovih dana, moram da postujem ovaj tekst. U praksi, stvar je mnogo drugačija. Ako hoćeš epidural, moraš da platiš anesteziologa, iako je to njegov posao, da platiš doktora, iako je to njegov posao, i babicu/sestru, iako je to njihov posao… da se moliš da porođaj krene od 7 do 19, jer samo tada hoće da dođu da rade epidural…

Davanje epiduralne anestezije svakoj porodilji nije moguće u Novom Sadu Ideja ministra zdravlja Zlatibora Lončara o davanju epiduralne analgezije svakoj porodilji od januara 2016. je odlična, ali je nju nemoguće ostvariti, ocenjuju u pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i novosadskom porodilištu. Naime, u svakoj opštoj bolnici u Vojvodini nedostaju anesteolozi, a jedan dežuran anesteziolog ne može da bude dovoljan i za dežurstva u hitnim slučajevima i za operacije i za porođaje. Svake godine u Vojvodini bude oko 18.000 porođaja, a od tog broja više od trećine žena se porodi u novosadskoj Betaniji. Pokrajinska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović kaže da je divna ideja da se žene porađaju uz epiduralnu analgeziju i da im se omogući da uživaju u tom događaju, što je normalno svuda u svetu. Međutim, to trenutno nije ostvarivo. – Potrebno je imati tri anesteziologa u dežurstvu, da bi to moglo da se uradi. Svaka opšta bolnica u Vojvodini ima porodilište i svakoj fale anesteziolozi. Nakon 14 časova u bolnicama ostaje po jedan dežurni anesteziolog, koji ne dežura samo za rad porodilišta i porođajnih sala, već je tu i za carske rezove i druge operacije. U svakoj bolnici nedostaje minimalno tri anesteziologa, da bi sve moglo da funkcioniše – kaže dr Kopitović. Prema njenim rečima, čak i kada bi bilo dozvoljeno zapošljavanje novih anesteziologa, to ne bi moglo da se uradi, jer mi nemamo nijednog nezaposlenog lekara ove specijalnosti. – Mi sada nemamo koga da zaposlimo. Imamo lekare na volonterskim specijalizacijama. Oni volontiraju, rade godinama bez plate i pitanje je da li će posle specijalizacije ostati ili otići. Pri tome, oni će postati specijalisti tek za tri ili četiri godine. Dok ne bude dovoljan broj lekara, neophodno je motivisati ljude da rade prekovremeno, ali da se to reši tako da njihov prekovremeni rad plaća RFZO, a ne pacijenti – kaže pokrajinska sekretarka za “Dnevnik” i napominje da je rešenje ili u preraspodeli kadra ili u smenskom radu u porođajnom bloku. Upravnik novosadske Klinike za ginekologiju i akušerstvo Dragan Stajić slaže se da je manjak anesteziologa jedini problem u realizaciji ideje o davanju epidurala svakoj porodilji. – Imamo jednog dežurnog anesteziologa i tehničara, a dnevno imamo i više od 20 porođaja. Nemoguće je da jedna osoba to sve uradi. Ženama treba da se omogući bezbolan porođaj i da im se pomogne, a to bi i nama zaposlenima olakšalo posao – rekao je dr Stajić i napomenuo da je i sada epiduralna analgezija besplatna za porodilje koje imaju medicinsku indikaciju za ovu proceduru. Prema rečima dr Kopitović, Vojvodini trenutno nedostaje 760 lekara, različitih specijalnosti, a svakoj opštoj bolnici su potrebni anesteziolozi.

Source: Davanje epiduralne anestezije svakoj porodilji nije moguće u Novom Sadu