Kad se očekuje beba, mladi roditelji obično imaju gomilu papirića ispred sebe, beskonačne spiskove šta im sve treba, u browseru gomilu otvorenih strana sa raznih foruma, www.roditelj.com, www.bebac.com i slično. Glave su im pune raznoraznih saveta brižnih prijatelja, komšija, raznorazne rodbine, dobročinitelja.
Tako je kod prvog.
Sa drugim detetom roditelji su obično puni sebe, sve znaju, lako ćemo, ma sve smo već prošli.. I obično ponove iste greške, ili naprave još gore izbegavajući zamke koje su imali sa prvim detetom.
Kod trećeg…. Ne znam.
Naša priča počinje 2005 godine kad je na svet stigla Anja. Piše I ovde na blogu dosta o tome, ali… Iako smo se pripremali za malenu, te davne 2005 nije bilo toliko foruma, blogova, saveta. Snalazili smo se kako znamo I umemo, pravili greške, ali eto, ispalo dete skroz ok. Dobar učenik, 4 razred, bavi se sportom, odbojka I atletika I generalno dobro dete.
Onda je 2008 došla Maja. Tu je već bilo I foruma, roditelj.com I blogova…. Svega I svačega. I na internetu smo pronalazili raznorazne dijagnoze, od upale nerbih završetaka u mozgu do meningitisa, I osteoropoze, valjda sam dobro napisao. A sve je bila prehlada sa curenjem nosića. I ona na kraju ispade dobra, paetnica, mala prznica, ali krv nije voda, kaže ponosni tata. Kad smo saznali da doalzi I broj 3 na ovaj svet, naša reakcija je bila, OK, dobro, šta ima za ručak. Da me ne razumete pogrešno, ali toliko smo bili opušteni, relaksirani, da sam u jednom momentu rekao gospođi da sam zaboravio da je trudna…
8 decembra 2015 godine na svet je došla I treća princeza, Katarina.
Događaji sa tog “opuštenog” dolaska u nastavku, ali šta sam hteo da kažem…
OPUSTITE SE, DOLAZAK BEBE, NOVOG ŽIVOTA JE PREDIVAN MOMENAT KOJI SE NE PROPUŠTA, KOJI JE JEDAN JEDINI NA OVOM SVETU I ŽIVOTU, I NE PONAVLJA SE.