Wir kinder wom Bahnhof ZOO, Mi djeca sa Kolodvora ZOO

Da se podsetimo jednog lepog teksta o odrastanju i sazrevanju.

Namerno sam napisao naslov u originalu i prevod koji sam ja citao, procitao sam i na srpskom, mislim da je hrvatski prevod mnooogo bolji, lezi uz knjigu vise, tako da je to moja topla preporuka.

Kod nas je doslo vreme da Anji, 13 godina, damo da procita tu knjigu.

Ovo je bila jedna od prvih ozbiljnih knjiga koju sam pročitao. Setio sam se jutros ove knjige. Skroz nepovezano misli su mi išle zbrda, zdola. Dok sam vozio ka poslu, gledao klince na pešačkom prelazu, setio se sebe, u Zagrebu kako trčim preko puta od zgrade do škole, dobrog starog domara koji nas je sprovodio u školu, i tako došao do Christiane F.

Pokušavam da smislim kako bi nekome ko nije pročitao ovu knjigu opisao u par reči o čemu se radi.

A jedino mi na pamet pada: Droga, Berlin, Hladni rat, željeznička stanica, prostitucija, pedofilija, matori perverznjak, visoki soliteri, Porše, tužan pas, kuća na selu za skidanje sa droge………

Knjiga je priča o mladoj devojci, Christiani F. 13 godina. Ova knjiga otkriva jednu tužnu stranu našeg društva. Priča Christiane F. koja govori da u HEROIN i DROGU ne vode ludosti neke zločeste dece nego neljudsko stanovanje u visokim tužnim, izolovanim soliterima, potiskivanje dečije igre, međusobni loši odnosi roditelja, izolacija i maltretiranje u školi…Cristiane F. je prvo počela sa lakim drogama sa samo 12 godina a onda je došla i do heroina sa 13 godina i počela se baviti prostitucijom po klubovima da bi zaradila za drogu.

Posebno su upečatljive slike koje se nalaze u knjizi, od same Christiane F. do njenih prijatelja od kojih je većina završila sa iglom u ruci i na podu nekog WC, mrtvi.

Ova knjiga bi po mome mišljenju trebala biti obavezna lektira u osnovnim školama, da deca vide šta se sve može desiti kad se krene sa drogama, gde to sve vodi, da vide i pročitaju od nekoga ko je to prošao, a ne da gledaju ušminkane filmove koji ne prikazuju šta je život.

Kad se Anja rodila, ponovo sam uzeo tu knjigu u ruke i pročitao je, da se podsetim, da mi u glavi ponovo ožive neke slike, bezbroj IF reči, a kad poraste dobiće je u ruke da je sama pročita.

Par citata:

U zahodu je upravo bio još jedan fikser koji je sebi udario šut.Jedan totalno propali tip.Upitala sam ga dali bi mi htio posuditi svoj pribor.Dao mi ga je.Odjednom sam se užasno uplašila kako ću zabiti iglu u venu na ruci.Prislonila sam je,ali nisam mogla zabosti,iako sam to kod drugih vidjela bezbroj puta.Morala sam se dakle obratiti propalom tipu za pomoć.On je naravno odmah shvatio da mi je to prvi put.Rekao je da je to sranje ali je ipak uzeo špricu.Morao je tri puta zabosti iglu dok nije povukao malo krvi i tako znao da je pogodio u venu.I dalje je mrmljao da je to sranje,ali mi je ubrizgao čitavu četvrtinu.Bilo je doista kao grom,ali pravi sam orgazam drugačije zamišljala.»

«Axelov stan je bio pravi čumez,pravi fikserski stan.Već s praga osjetila sam smrad.Posvuda su ležale prazne riblje limenke.Opušci su bili umočeni u ulje ili u umak od rajčice ili senfa.Posvuda su bile čaše i šalice,a u svima malo vode,pepela,duhana i cigaretnog papira.Sa saga je dolazip najgori smrad.Kada je Axel udario šut,vidjela sam zašto je toliko smrdjelo.Izvukao je špricu s ostatcima krvi iz ruke,napunio je vodom i zatim briznuo ružičastu tekućinu jednostavno na sag.Uvijek je tako čistio pribor.Sa svakim fiksom palo bi na ofucani perzijski sag po nekoliko kapi krvi,a to je s ribljim umacima smrdjelo slatkastim zadahom.Čak su i zavjese bile žute i smrdjele.»

«Došao je prosinac.Bilo je sve hladnije.Smrzavala sam se.Ranije mi nikada nije bilo tako hladno.Sad sam se stalno smrzavala.Primjetila sam da sam totalno grogi.Znala sam to od jedne nedjelje početkom prosinca.Probudila sam se u Axelovom stanu pokraj Detlefa.Bilo mi je zvjerski hladno.Ugledala sam jednu kutiju.Onda mi je odjednom pao u oči natpis na toj kutiji.Zapravo njegove boje koje su bile strahovito kričave i od kojih su me boljele oči.Osobito me plašila crvena boja.Uvijek sam se na tripovima bojala crvene boje.Na heroinu je crveno uvijek imalo vrlo nježan ton.Ali je sada crveno na toj prokletoj kutiji bilo silovito.Usta su mi bila puna pljuvačke.Gutala sam je,ali mi je odmah zatim ponovo dolazila i dizala se.Zatim je ipak nestala,a usta su mi bila suha i ljepljiva.Pokušala sam nešto popiti,ali nije išlo.Tresla sam se od hladnoće,sve dok mi nije postalo tako vruće da mi se znoj cjedio.»

«Očistila sam špricu u čaši vode,stavila sam drogu u žlicu za jogurt,poprskala je limunskom kiselinom,prokuhala je,podvezala sam ruku i tako dalje.Za mene je to bilo kao drugima kada ujutro iz navike zapale prvu cigaretu.»

«Svukla sam majcu,a on mi je dao bič.Sve je bilo kao u kinu.Isprva ga nisam udarala kako treba,pa je zajecao da mu moram nanjeti bol.Onda sam žestoko ošinula.On je vikao «mama» .Nisam ga slušala.Pokušala sam da ga ni ne gledam.Ali vidjela sam kako su na njegovom tijelu sve više oticali ožiljci,a zatim mu je na nekim mjestima koža doslovno popucala.Bilo je odvratno a trajalo je gotovo čitav sat.Kad je konačno svršio,ja sam obukla majcu i pobjegla.»

Linkovi :

Wir kinder wom Bahnhof ZOO

Intervju sa Christianom F.

Wikipedia

Slike iz knjige

Novi početak ILI kako da ne propustiš novi život

Kad se očekuje beba, mladi roditelji obično imaju gomilu papirića ispred sebe, beskonačne spiskove šta im sve treba, u browseru gomilu otvorenih strana sa raznih foruma, www.roditelj.com, www.bebac.com i slično. Glave su im pune raznoraznih saveta brižnih prijatelja, komšija, raznorazne rodbine, dobročinitelja.

Tako je kod prvog.

Sa drugim detetom roditelji su obično puni sebe, sve znaju, lako ćemo, ma sve smo već prošli.. I obično ponove iste greške, ili naprave još gore izbegavajući zamke koje su imali sa prvim detetom.

Kod trećeg…. Ne znam.

Naša priča počinje 2005 godine kad je na svet stigla Anja.  Piše I ovde na blogu dosta o tome, ali… Iako smo se pripremali za malenu, te davne 2005 nije bilo toliko foruma, blogova, saveta. Snalazili smo se kako znamo I umemo, pravili greške, ali eto, ispalo dete skroz ok. Dobar učenik, 4 razred, bavi se sportom, odbojka I atletika I generalno dobro dete.

Onda je 2008 došla Maja.  Tu je već bilo I foruma, roditelj.com I blogova….  Svega I svačega.  I na internetu smo pronalazili raznorazne dijagnoze, od upale nerbih završetaka u mozgu do meningitisa, I osteoropoze, valjda sam dobro napisao. A sve je bila prehlada sa curenjem nosića.  I ona na kraju ispade dobra, paetnica, mala prznica, ali krv nije voda, kaže ponosni tata.  Kad smo saznali da doalzi I broj 3 na ovaj svet, naša reakcija je bila, OK, dobro, šta ima za ručak.  Da me ne razumete pogrešno, ali toliko smo bili opušteni, relaksirani, da sam u jednom momentu rekao gospođi da sam zaboravio da je trudna…

8 decembra 2015 godine na svet je došla I treća princeza, Katarina.

Događaji sa tog “opuštenog” dolaska u nastavku, ali šta sam hteo da kažem…

 

OPUSTITE SE, DOLAZAK BEBE, NOVOG ŽIVOTA JE PREDIVAN MOMENAT KOJI SE NE PROPUŠTA, KOJI JE JEDAN JEDINI NA OVOM SVETU I ŽIVOTU, I NE PONAVLJA SE.

Cinke

Ovo spada u kategoriju, da se ne zaboravi.

Za vikend smo bili kod mojih, igrali se na snegu, druzili se, igrala se sa mojim bratom koji je napokon nakon 2 meseca bio vise od 2 dana u Srbiji a nije se skitao po EU.

I predvece krenemo mi kuci, spremimo se, obuce Anja jaknu, kad….

“O NE!!!! ZABILA SAM CINKE!!!!!BABAA!!!!!”

Okrene se, odjuri do kuhinje sa babom pobaca jaknu na pod i krece akcija.

Palacinke.

Malo je reci da smo popadali na pod od smeha kako se ona setila palacinki, ali jos bolje kako se setila kako jos malo da odugovlaci da se ide kuci na spavanje.

 I da sada ne bi ja pisao svima dobro poznati recept za palacinke, bolje je da pogledate kako to radi Anja.

prvo jaja

   

   

     

I za kraj, malo plesa iz jedne od omiljenih serija na BBC Prime Cbeebies,   Big Cook Little Cook

 

Alergijice nase mile

Poznato je da smo svi na nesto alergicni. Na komsiju sto baca smece, na babe sto se deru za nama, na sefa kad nas gnjavi petkom da radimo  do kasno uvece…..
E pa vas dragi i premili je alergican i na jos nesto. PENICILIN.
I to sam saznao na jedan lep i uzbudljiv nacijn.
Elem,
u nedelju sam dobio malu temperaturicu koja me nije pustala do utorka ujutro, 39.5 i nece dole. Nikako. U utorak ujutro odem kod doktora, dugogodisnjeg doktora, pregleda me, meni temperatura pala na 36, oladio se covek kad je otisao kod dr…. I da ona meni neki antibiotik, CliaCil. Treba ti sada jaci, jaka je ta upala i te varijante. Dobro.
Sednem u kola, krenem za Bgd, popijem tablete…..
Stignem do Bgd, redovno sve radim, kad oko 12 sati krene da me peckaju stopala. Pa ruke, peckaju jagodice na prstima, izaze neki plikovi po rukama, ne mogu da stojim, peku me ruke….Kao da je neko gasio cigarete na mojim rukama i nogama….
Zvrcnem kuci tastu ( Medicinska sestra), ona kaze odmah izlazi i kreci u bolnicu. Sva sreca pa je moja firma blizu Zemunske bolnice. Draga je bila sve vreme sa mnom na telefonu, odem, stignem do ulaznih vrata, vec tesko disem, jezik mi se polako stvrdnjava….
Pita me teta na ulazu sta mi treba, ja joj pokazem lek i kazem verovatno alergija, ona skoci kao oparena, otrci do ambulante, odvuce me, uvuku me unutra, skinu, pregledaju ruke i svuda po telu, daju 2 inekcije, prikace na EKG, pritisak mere i ceka…..
Meni se smirilo stanje, normalno prodisao, jeste da mi se malo vrtelo, ali rekle su mi da je to od inekcija kojima su me zastitile od alergije.
 I tako, ustanem sa kreveta, malkice osamucen odgegam se lagano nazad do firme, nije daleko, kroz park, znace Janavi gde je to.
Kazu nemoj voziti minimum 3 sata , spavace ti se, ali nemoj ni da zaspes, moras biti budan….
Dobio neke tablete, Pressing, da pijem sledecih deste dana.
Dovezao se kuci, legao na krevet, Anja dosla do mene ljubila me u glavu I mazila porukama I glavi, a meni sve ravno…Sve sam zaboravio momentalno.
 

I sad dok ovo pisem bole me prsti, crvene tufnice i dalje na rukama, sinoc vidim na rukama tragovi….
Pricala mi kasnije drag I premila Tasta kako peniclin reaguje, da je veoma opasan, da je dovoljno 5 minuta da dodje do…….
 

Eto, malo bilo akcije, nisam ni svestan bio koliko sam srece imao. Da je naprimer reakcija pocela dok sam bio u kolima, negde na auto putu, usred nedodjije srpskog Auto bana, ko zna ko bi sad ovo pisao.
Cuvajte se, pazljivo citajte uputstva na lekovima, ako niste alergicni na nesto ne znaci da necete biti…
 

A Anja??
 

Pa vece pre akcije sam lezao u krevetu pod temperaturom, ona sa mamom bila kod babe ispod, i krenula da me trazi. Taje, taje, oce taje. Dodju gore do mene, ja bio u polusnu, polubuncnom stanju, pridje meni, zagrli me , poljubi I krene da mazi. Pipne celo, kaze, uce (vruce)….. srce malo brizljivo.
Ne smem da kazem kakva je bila moja reakcija na ove njene izlive neznosti….
 
 

 

Utaj!!!!

6 sati. Sunce se polako promalja kroz prozor. Imamo sreće pa sve do samog sunca nema ništa kad gledaš s prozora, samo crta na horizontu, na pola puta Dunav se kotrlja, a sunce kreće.

Kraj mene se neko proteže, nogica na mami, ruka na mom licu, glava zabijena u vrat, diše lagano, smireno. U jednom momentu se nasmeje, promrmlja nešto, digne ručicu iznad glave , uzme svoj čajić, potegne malo i nastavi. Samo se malo bolje namestila, stavila mi ruku oko vrata i nastavila… A ja više ne mogu spavati, pa se ne smem pomeriti, da je ne probudim, tako se lepo namestila, tako smireno spava, sigurno.

U 7 se oglasi moj alarm na mobilnom, izvlačim se tiho da ga ugasim, da se ne probude njih dve, al Anja sve oseti, digne glavu, otvori okice i kaže” Tata, zoveee, zoveee”.

Vratim se nazad, Anja budna, gleda u mene, vrpolji se, nema mira. Legnem kraj nje da je uspavam a ona će na to, ” tata, utaj, utaj!!! Digi, digi, amo, sama, nogeeeeee”

I eto nas dvoje, tapa tapa tapa kroz sobu, držimo se za ruku i idemo u dnevnu sobu. Flašica u ruci, sedamo na trosed, daljinski u ruke, “ BAVA” je na redu…

Dobro jutro svima, uživajte u ovom lepu danu.