Alergijice nase mile

Poznato je da smo svi na nesto alergicni. Na komsiju sto baca smece, na babe sto se deru za nama, na sefa kad nas gnjavi petkom da radimo  do kasno uvece…..
E pa vas dragi i premili je alergican i na jos nesto. PENICILIN.
I to sam saznao na jedan lep i uzbudljiv nacijn.
Elem,
u nedelju sam dobio malu temperaturicu koja me nije pustala do utorka ujutro, 39.5 i nece dole. Nikako. U utorak ujutro odem kod doktora, dugogodisnjeg doktora, pregleda me, meni temperatura pala na 36, oladio se covek kad je otisao kod dr…. I da ona meni neki antibiotik, CliaCil. Treba ti sada jaci, jaka je ta upala i te varijante. Dobro.
Sednem u kola, krenem za Bgd, popijem tablete…..
Stignem do Bgd, redovno sve radim, kad oko 12 sati krene da me peckaju stopala. Pa ruke, peckaju jagodice na prstima, izaze neki plikovi po rukama, ne mogu da stojim, peku me ruke….Kao da je neko gasio cigarete na mojim rukama i nogama….
Zvrcnem kuci tastu ( Medicinska sestra), ona kaze odmah izlazi i kreci u bolnicu. Sva sreca pa je moja firma blizu Zemunske bolnice. Draga je bila sve vreme sa mnom na telefonu, odem, stignem do ulaznih vrata, vec tesko disem, jezik mi se polako stvrdnjava….
Pita me teta na ulazu sta mi treba, ja joj pokazem lek i kazem verovatno alergija, ona skoci kao oparena, otrci do ambulante, odvuce me, uvuku me unutra, skinu, pregledaju ruke i svuda po telu, daju 2 inekcije, prikace na EKG, pritisak mere i ceka…..
Meni se smirilo stanje, normalno prodisao, jeste da mi se malo vrtelo, ali rekle su mi da je to od inekcija kojima su me zastitile od alergije.
 I tako, ustanem sa kreveta, malkice osamucen odgegam se lagano nazad do firme, nije daleko, kroz park, znace Janavi gde je to.
Kazu nemoj voziti minimum 3 sata , spavace ti se, ali nemoj ni da zaspes, moras biti budan….
Dobio neke tablete, Pressing, da pijem sledecih deste dana.
Dovezao se kuci, legao na krevet, Anja dosla do mene ljubila me u glavu I mazila porukama I glavi, a meni sve ravno…Sve sam zaboravio momentalno.
 

I sad dok ovo pisem bole me prsti, crvene tufnice i dalje na rukama, sinoc vidim na rukama tragovi….
Pricala mi kasnije drag I premila Tasta kako peniclin reaguje, da je veoma opasan, da je dovoljno 5 minuta da dodje do…….
 

Eto, malo bilo akcije, nisam ni svestan bio koliko sam srece imao. Da je naprimer reakcija pocela dok sam bio u kolima, negde na auto putu, usred nedodjije srpskog Auto bana, ko zna ko bi sad ovo pisao.
Cuvajte se, pazljivo citajte uputstva na lekovima, ako niste alergicni na nesto ne znaci da necete biti…
 

A Anja??
 

Pa vece pre akcije sam lezao u krevetu pod temperaturom, ona sa mamom bila kod babe ispod, i krenula da me trazi. Taje, taje, oce taje. Dodju gore do mene, ja bio u polusnu, polubuncnom stanju, pridje meni, zagrli me , poljubi I krene da mazi. Pipne celo, kaze, uce (vruce)….. srce malo brizljivo.
Ne smem da kazem kakva je bila moja reakcija na ove njene izlive neznosti….
 
 

 

Ode stara, dodje nova…

Jos par minuta pa ponoc, kad zavrsim ko zna koliko ce biti… ali reprizna ponoc :):)

Nego, mi smo odlucili da nadoknadimo sve sta smo propustili u ovoj godini da uradimo.

Prvo sam ja imao toliko posla da nisam glavu dizao poslednjih par dana, ali i mislio sam da ce tako biti pred kraj, dosta robe se trazi, pritisci sa svih strana, od gore najvise, treba ovo, treba ono, pa onda pozivi sa strane i tako. Da ne davim.

Draga je napokon zavrsila sa skolom, stiglo dugo ocekivano polugodiste, tako da cemo u naredne 2 nedelje biti kod kuce zajedno.

A Anja je ubacila u petu brzinu.

Prica sve u 16, ne zatvara, svadja se, zove sve od reda, Dida, Baba ( posto ima tri babe onda su redom, Baba Ida, Baba Daga, i Baba Gona :), zove mog brata Sasa i uzima telefon da ga zovemo. Posto nam je Sasa trenutno u vojsci u Nisu zovemo ga, pricamo mu a kad prekinemo razgovor onda place iz sve snage i trazi ga. To najcesce zavrsava bacanjem telefona na drugi kraj sobe i u trazenju utehe u porciji omiljenog Caja.

Mama i tata imaju vise imena. Mama, Maaaama, Jeena, Tata, Tajo, Taje, Gogo, Goane….

Anja nas u poslednje vreme svaki dan iznenadi necim novim. Prosli vikend smo isli na dodelu paketica. Prvo u petak kod mame u skolicu pa onda u nedelju kod tate u firmu. I lepo je gledala predstave, uzivala, plesala, aktivno ucestvovala u predstavi, ali kod Deda Mraza nikako. Ne i ne. Izgleda da je to poteklo od dopisivanja sa Miletom Piletom 🙂

Takodjer, vise puta dnevno nas presece. Sad se voli penjati na krevet, i gleda kako mi reagujemo. Ako ostanemo mirni onda dize obe noge i opet ceka, i tako sve dok se skroz ne popne i ne krene da skace po krevetu.

Obozava muziku i voli da peva sa nama, tako da Nikolina bako, eto nas 🙂

A kako bi na valjan nacin zavrsili ovu 2006 godinu, za poslednji dan u programu je bila poseta pedijatru u hitnoj zbog crvenila na levom oku koje je tokom dana preslo i na desno, pa tako sad imamo oprobanu kombinaciju kamilica i mast u oko….

I poslednja trojka je izasla tako da sad imamo svih 16 zuba 🙂

Revakcinacija je potpuno “uspela”, prvi put je Anja imala reakciju – crvenilo na ruci, bolje reci otok, i bol, stalno se drzala za ruku i plakala….

Naravno, ojed na guzi od jutros ni ne spominjem, temperaturu od pre neki dan isto, a kasalj nas prati vec 10-ak dana. I tako, sve smo odradili sta treba , da ne prenesemo u novu godinu….

E pa ljudi, ono par sto vas cita, sretna vam nova, sve lepo donela, najvise zdravlja i licnog zadovoljstva, ostalo ce vec doci.

U zdravlje!!!

Pareza Facialis

Taman pred slavu, Sv. Iliju, bili smo na jednom dečjem rođendanu. Da budem precizniji, Anjina najbolja drugarica, Mimi, iliti Milica je slavila drugi rođendan. Onako lepo obučeni, sređeni, jurcali smo za našim mirnim detetom po dvorištu, njih dve su se prvo sramile jedna druge, ali nakon kratkog vremena bilo je tu i guranja, i jurnjave, i uzimanja igrački, lopti, bicikla, guranje po dvorištu….

Elem,

Primetio sam da mi nešto nije u redu sa gornjom usnom. Počela je da trne, „bridi“, ako razumete šta hoću reći. Polako sam gubio osećaj. Nisam pridavao preteranu važnost tome ali nešto me je kopkalo…..kao da mi je poznato… Kažem ženi, a ona kaže, ma daj, nije ti ništa. Nakon nekog vremena osetim da nešto nije u redu a prilazi mi i žena i kaže, čudno se smeješ, iskrivljeno. Kad je to rekla, preseče me u nogama, momentalno me glava zabolela, kažem ajmo, idemo kući, idem ja doktoru. Pa što? Kažem Pareza Facialis!!!

Bio sam siguran da je to to, pošto sam to jednom doživeo, ali, kasnije će se ispostaviti u MNOOOGO blažem obliku. Bilo je to na početku rata, kad su nas terali da silazimo u hladno sklonište u Zagrebu, i da spavamo tamo, jer ako nisi hteo bio si terorista, izdajnik….

No, došli kući, ja se obukao, i odem na hitnu.

Tamo kažu, nema krvi, nisi za nas. Dobro….dežurna ambulanta u Njegoševoj…uf sinko, kaže brka sa nogama na stolu i upaljenim TV, nisi ti za nas, ajde ti na neurologiju, znaš gde je to, odmah kraj ludare…dobro….

Odem tamo, čekam na šalteru, dolazi sestra, kuca poruku, ne gleda me. Dobro veče….ja sam došao… a ko je pacijent…jer tu ..(mislim, evo ja sam , ali nisam vezan… mislim stvarno), aaa dobro, sedi tamo i čekaj.

Stiže gospođa doktorka u pratnji sestre, ulazimo u ambulantu, a tamo hladno, radi klima , nema više od 17 stepeni, užas…pregleda me.

Potvrdila, pareza facialis. Odmah puna šaka tableta, Deksazon, B vitamin-Beviplex, Ranisan, kapi za oči da mi se ne isuši oko (!?!?!?!), maži i mast ako se uveče ne zatvori (!?!?!), kontrola u ambulanti.

A ja više ne mogu zatvoriti oko, teško pričam, gutam ko da imam u ustima užareni ugalj…

Sutradan se stanje pogoršava, do uveče nisam bio za prepoznati, spustila se desna strana lica, desna strana nosa se slepila, oko poluotovoreno stalno, boli vrat, ni njega ne mogu micati kako treba…

Odlazim kod doktora, ona odmah, frka, zašto ti nije dala injekcije OHB12, pa ovo, pa ono…Vraćam se kući sa još jednom šakom tableta ujutro i uveče (sve sa Bensedinom), donosim inekcije da se tašta igra Pikada (med. Sestra J )… I odmah me je uputila na akupunkturu.

Odem do neurologije, tamo rade akunpukturu, a ono SVI NA KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM DO 20.08.

Pitam, kad dolaze, jel ima nekoga da mi preporuči privatno… NIŠTA!!

Mislim, sramota, niko ne radi, nema dežurnog doktora, kao da oni nisu potrebni, kao da je to nešto…. ne mogu opisati kako sam bio ljut, da NIKO, ali NIKO ne radi na tom odjelu, jer su, bože moj, svi otišli na kolektivni godišnji u trajanju od mesec dana.

Sreća u nesreći je bila ta što je moja rođaka poznavala jednu doktorku iz studentskih dana koja radi akupunkturu.

Stupili u kontakt, a žena odmah prihvati. Sutradan se nađemo, a ona odmah detaljan pregled lica, kaže nije baš lepo, a ni bezazleno, mnogo ozbiljnije nego što sam mislila i odmah krene sa bockanjem.

Prvi dan i nisam bio nešto izbockan, da ne bi previše stimulisala, ali posle toga svaki dan se povećavao broj iglica na mom licu i glavi… Na kraju sam bio skroz pun iglica. Ne mogu reći da boli, boli samo onog momenta kad se igla zabada, pošto se mora dobro ubosti, pričvrstiti, da stoji. Najbolji pokazatelj da je dobro ubodena igla je lokalno crvenilo koje nastaje oko uboda, i osećaj vreline na tom mestu.

Odmah mi je rekla da je imala samo jedan slučaj sličan ovome, i da je imala 100 % oporavak, pa je jako zainteresovana kako će ovo moje proći. I stvarno, već nakon 3-4 tretmana se osetilo poboljšanje. Nakon 10 tretmana skoro sve se vratilo, mišići se zategli, vratila se funkcija mišićima na licu, nosnica se digla, oko super.

Ne mogu vam opisati moju sreću. Uspeo sam da se oporavim, sve se završilo OK. A da nisam odmah reagovao i otišao kod doktora ili počeo odmah sa akupunkturom, postojala je velika šansa da sve ostane opušteno, ukočeno, iskrivljeno, da visi…

A šta je uzrok svemu tome?

Promaja, opereš kosu i izletiš napolje, otvoren prozor u kolima, velia razlika u temperaturi ako korstite klimu…

Zato oprez.

Evo par linkova.

e medicine
Pliva,Pareza