Category: Nekategorizovano

Dogodilo se na današnji dan – 21. jun

1633. – Inkvizicija je primorala italijanskog fizičara i astronoma, Galilea Galileja, da se odrekne svojih učenja i proglasi ih za zablude. Neposredni povod za to bilo je godinu dana ranije objavljeno Galileovo delo u kojem je pokušao da svojim pronalascima potkrepi i dokaže preimućstva Kopernikovog nad Ptolomejevim sistemom.
1842. – Beograđane koji su došli da vide predstavu “Apoteoza besmrtnog Karađorđa” Đorđa Maletića, kojom je trebalo da bude obeležena 25-godišnjica smrti vođe Prvog srpskog ustanka, na vratima zgrade u kojoj je zakazana premijera zateklo je obaveštenje: “Po naredbi čestitog paše, zakazana predstava neće se održati zato što se u njoj mešaju Turci i Srbi”. Predstava je prikazana 1847. u Teatru kod jelena i doživela je veliki uspeh.
1852.
Umro je nemački pedagog Fridrih Frebel, koji je 1840. osnovao prvi dečiji vrtić.
1855. – Rođen je srpski filolog Pera Đorđević, predsednik Srpske književne zadruge, član Srpske kraljevske akademije. Sarađivao je u izdavanju “Rječnika” Vuka Karadžića i izdao Karadžićeve gramatičke i polemičke spise. Dela: “Teorija književnosti”, studije o sintaksi srpskog jezika “O padežima bez predloga”, “O redu reči u srpskom jeziku”.
1881. – Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom obeležio početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve u Srbiji, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice 3. septembra 1884.
1905. – Rođen je Žan Pol Sartr, francuski filozof i književnik, najizrazitiji predstvanik i vođa francuskog egzistencijalizma. Najvažnija dela filozofskog karaktera: “Imaginarno”, “Biće i ništavilo”, “Egzistencijalizam je humanizam” i dr, romani: “Mučnina”, “Putevi slobode”, drame: “Prljave ruke”, “Nesahranjeni mrtvaci”… Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine odbio je da primi.
1913. – Tiny Broadwick je prva žena koja je skočila padobranom iz aviona.
1945. – Japanske snage na Okinavi (malom ostrvu između Istočnog kineskog mora i Tihog okeana) predale su se SAD-u. Ovo ostrvo je od aprila do juna 1945. bilo poprište borbi između Japana i SAD-a. Kasnije je postalo glavna američka vojno-pomorska i vazduhoplovna baza na Dalekom istoku koju je američka vojska koristila u korejskom ratu (1950-1953).
1948. – Dr Peter Goldmark demonstrirao je LP ploču.
1963.
Kardinal Đovani Batista Montini postao je papa Pavle VI, nakon smrti pape
Ivana XXIII. Kao pobornik reformske struje u katoličkoj crkvi ukinuo je 1966.
indeks zabranjenih knjiga, reorganizovao vatikansku kuriju, zalagao se za
miroljubiva rešenja medjunarodnih sporova i normalizovanje odnosa
s komunističkim zemljama.1963.
Predsednik Francuske Šarl de Gol povukao je pomorske snage iz NATO pakta.
Sledeći politiku nezavisnosti Francuska je 1966. napustila Vojni komitet NATO-a.

1986. – Heike Drechsler postavila je svetski rekord u skoku u dalj za žene – skočila je 7,45 metara.
1990. – Američki pevač Little Richard dobio je svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih.
.
.
.
.

2005.

 U 13:29 rodila se Anja
 
Srecan rodjendan sunce tatino  !!!!!!!!!
 

Kakvih isukstava imate sa doktorima? Jel ih neko tuzio? Kako da ih tuzis?

Razlog sto sam malkice besan je sto je jedan cenjeni  doktor, decji ortoped u Novom Sadu dao pogresne cipelice Anji da ih nosi pre 6 meseci. Mi smo se jos tada bunili da nesto izvrce nogicu kad hoda, odlazili ponovo kod njega, on samo odmahivao dobro je to, to tako treba, sta vi znate…..

Jutros su moje devojke bile kod doktora, jednog drugog doktora posto ovog nikad nema, ili je na godisnjem ili na nekom bla bla bla….

Doktor nije mogao da se nacudi kakav nalaz je ovaj napisao, skroz suprotno od onog sto treba.

Da je odmah dobila dobre cipelice sve bi vec sada bilo OK….

E , sad smo dobili nove, ponovo dali pare za Nove cipelice, ali ostaje bes, gorcina, kome glavu da razbijem, koga da tuzim, KOME da se obratis kad se dese ovakve stvari…

Ako neko ima neka iskustva molim za savet.

Nisam stigao od proslog posta nista novo da napisem a vec sam drugi put van zemlje nam Srbije.

Na pocetku maja u Sarajevu za vikend, a ove nedelje poslom u Bukurestu, Rumunija. Obecavam ovog puta da cu biti mnogo revnosniji i da ce post stici odmah po povratku, od nedelje. Do tada, zelim si lep provod po Bukurestu 🙂

Ajd uzdravlje

I tako dalje, i tako dalje, ko voli ovu pesmu slobodno nek nastavi, i ja je volim, a pogotovo u poslednje vreme.

Elem, kao sto sam pisao, presao sam na novo radno mesto.  Lepa zgrada u Zemunu, lepa, udobna kancelarija, veeeeeeeliki Fujitsu Siemens LCD monitor od 19″, veliki stolic, telefon, lokal, mob sa skoro istim brojem kao i direkt telefon… i jos svasta nesto da nam ucini boravak ugodnijim. I tu prestaje sva slicnost sa nekim kompanijama kod nas.

Ali da krenem od pocetka. Prvi radni dan. Krenuo malkice ranije, jos ne znam kakav me put ceka. Od Karlovaca starim putem, do Banstola drndanje, gas do Indjije stari put, imam osecaj da se vozim u starom sinobusu kako poskakuje na trenutke. Da je malo jefitnija putarina skrenuo bi na srpski autoban ali nema sanse, cika Velja se pobrinuo da unistavamo svoja kola starim putem. Bataja ko slika, sve sa autobusima koji izlecu sa strane, traktorima sto se vuku laganini, al dobro. Kad se sve uzme, oko sat vremena. Nije lose.

U kancelariji jos jedna nova koleginica, i ona nova, pa dobro, nije strasno. Krenuli lagano sa uvodjenjem u posao, sve poznato i sazvakano. Onda krenu neke nove stvari, i jos neke nove, i jos, i jos, i nova procedura, procedura, procedurica, obrazac, obrazac, obrascic…I kad se sve sabere, eto nama razonode do kasnih vecernjih sati. Nije da se zalim, ali navikao sam da nema posla, da izmisljam sta cu raditi, da se ranije izlazi sa posla, da se izlazi nesto private i obavi na brzinu…. I dobro je sto sam otisao, jer da sam jos malkice ostao nista me vise ne bi spasilo. A mogu zamisliti kako je tek u drugim losijim firmama , kako se tamo tek nista ne radi. I nova koleginica mi kaze da je isto bilo kod nje u bivsoj firmi. Pre 18, 19 nisam izlazio iz kancelarije, ucimo, citamo ugovore, kuckamo…. Posao je jako zanimljv, mnogo novih stvari, novih ljudi, veeeliki sistem, mnogo novih tehnologija u svakodnevnom poslu, kao da radim u Austriji, sve nam je omoguceno i pruzeno, samo da radimo.

Kako sam i mislio, ne pada mi tesko put. Nije to strasno. Najvise me muci sto sam malo vremena kuci, sto kasno dolazim i sto nisam vise vremena sa Anjom. I moram priznati jako sam se rastuzio pre neki dan. Dosao sam s posla, ona i babe napolju, vidi me, sedne na pod i okrene glavu. Ja joj pridjem, tepam joj, a ona samo ljutito okrene glavu i kaze necu, necu, nenenenene… i pocne da place. To me toliko potreslo da nisam mogao da poverujem. Napokon sam joj se umilio, ali opet me tukla, udarala, vikala nece, nece, i tako nekoliko dana… Kad god udjem na vrata ona vice, dere se na mene, place. Ljuta na mene sto nisam kuci. Bas ljuta. Al kad je prodje ne pusta mi ruku.  Idemo napolje, sedne kraj mene u kola i “ozi koja” sa tajom, idemo po jaje i izu (Kinder jaje i lizalica), pa onda onako lepljivi se mazimo i grlimo, veceramo i na kupanjac. Kupamo se sami, prskamo po kupatilu, vrsitimo od smeha, nakon kupanja grlimo se onako mokri dok se nosimo do kreveta, i onda krece zurka. Uspavljivanje, ali o tome drugom prlikom.

Kad se sve uzme u obzir, nije lose, zanimljiv posao, put nije strasan, prvi proracuni troskova puta zadovoljavaju, isplatice se taj gas koji sam ugradio veoma brzo. Nije ni put los, samo taj mali deo od Banstola do Indjije, a i Bataju sad izbegavam, skrecem u Staroj Pazovi na autoban pa tu skratim vremenski 10-ak minuta, i kad nema guzve do firme sam za 50-55 min. Primetio sam dosta kola iz NS koja svako jutro idu za Bgd. Jedan Stilo i jedna Fabia svako jutro na putu kad i ja. Pricam sa kolegama i oni znaju dosta ljudi koji dolaze na posao iz NS. Polako i kod nas dolazi ta pojava iz dalekog nam zapada, putovanje u drugi grad na posao. Jos da imamo malo bolju infrastruktutu, putove, autobuske klinije ili brze udobne vozove da olaksaju put gde bi nam bio kraj.

I nikada toliko nisam slusao vesti u kolima kao sada. Taman kad ujutro idem, u 8 vesti na radiju. Ponekad slusam B92, ali zamaraju, pa prebacim na 202, tamo smoreni svi, ponekad se zeznem pa stanem na Fokusu, mislim da se tako zove al brzo pomerim kad krenu da reklamiraju Pravdu, i na  kraju zavrsim sa Radio Novim Sadom i Vojvodinom na dlanu do Pazove a od Pazove sa TopFM da me prodrma. Ponekad uleti i Roadstar al prespora muzika za voznju. A u povratku Radio Beograd 1 vesti pa onda Beograd 2 sa klasikom za uzivanje u voznji…ne sporoj voznji, nemojte se zavaravati, bas lepoj malkice brzoj ali udobnoj i prijatnoj voznji.

I sad cete se zapitati sto ranije nisam pisao post na tu temu. A sad se raspisao. Pa jednostavno. Do veceras Anja nije htela da zaspi pre pola 11 a sada spava od 9. Ja sam kuci, cekam dragu da dodje iz skole, a i komsinica me prozvala, verovatno bi me mrzelo da me nije cimnula da nesto napisem, hvala ti, znas vec koja si. Vidimo se na Djavi jeda vikend.