Petak

Danas je petak.

Petak ko svaki petak.

Ali nije.

Danas mi je poslednji radni dan ovde.

Od ponedeljka sam na drugom radnom m

estu u drugom gradu.

Posle 10 godina.

Idemo dalje, ili sto bi Anja rekla, utaj, amo, tamo….. a prstic pokazuje otvoreni put.

Technorati tags: , ,

Birokratija nasa omiljena

I tako, posto krecem da radim u Bgd, da smanjim troskove resio da ugradim gas u Astru. Ide Astra F super, benzinka 1.6i, malo trosi, isao sa njom do Grcke i nazad, jos kad sipas EU gorivo leti…

 Resio da se malkice raspitam gde da ugradim gas. Pitao kolege koje su to vec odradile, svako ima svoje misljenje i svog majstora, i najbolji je, naravno. Na sledece pitanje kako ide jel bilo problema isti odgovor, pa onako, dok namesti, pa filter, pa nagib, pa boca bezi, pa….

Probao na netu, kopao, kopao i dosao do dobro poznate stare adrese foruma za auto frikove.

Login, i izlistavaj. I Nadjem majstora. CIotam komentare kakav je, kako radi i odlucim idem kod njega. Malkice je skuplji al ajde, ako je dobar to malo mi nece nista znaciti a treba da se vozim u kolima svaki dan.

I to je bio laksi deo price.

Nakon ugradnje ajde da odradim do kraja sve po PS. Da atestiram bocu i uredjaj. Od cika Dore dobio sve papire, odem u OUP S. Karlovce da pitam sta dalje. Oni  puf, ajde u Kraljevica Marka. Dobro, prva pomisao guzva, cekanje, brojevi, urinokultura samo da dodjem na red.

Dodjem tamo, pitam cikicu u kucici unutar zgrade gde se ide a on onako kao Gegavi iz Noddya, ‘ 2 sprat, soba 8, uplati 1090 din takse i dodji, sledeci”.

Super, trc trc do banke, dignem pare, uplatim, vracaj se nazad, do sobe broj 8, kad prc, papiric sa dokumentima koji mi trebaju, preslisavam se, sve imam, pogledam kakva takse, prc drugi put, 1170 dinara.

Gundj, gundj, sletio dole na postu, uplati razliku, valjda ce primiti, kako me zeznuo pandur, gundj, gundj. Dok sam se vratio jos 4 doslo….

Nas 10-ak stoji ispred, ceka na uput za atest ili nesto drugo, unutra ce cuje masina za kucanje, klikce kao Prletov sarac.

I tako, stojimo mi, zajedno, gundjamo svi u bradu, usao jedan, nema ga pola sata napolje, sta mu rade, muce li ga. Udje jos jedan, e dobro ubrzali su….

Prc treci put. Izlazi cika inspektor, ” ja sad moram na sud, a vi ako hocete cekajte, zao mi je, videcemo da posaljemo nekog umesto mene ali nema ko da radi, eto sta cemo, sutra, ima dana…. radim na masini, zaplenjenoj….ako neko dodje nasli smo zamenu ako ne nista”. grc. Iznenadna pomracina sunca. Masinski fakultet koji  jedini radi atest radi samo sredom, znaci danas, i to samo do 12, znaci jos sat vremena. Ups. Juri do kola, gas do faxa, dobar dan, dobar dan, stvari stoje ovako, bla bla truc, bla bla truc. jel bi mogli?

A momak ce ti meni, ti si meni poznat, ja reko pa ovde blizu radim, a znamo se, vidjamo se , da, da, ajde da odradimo….

Lepo momci pregledali bocu, instalacije, sve OK, kazu sutra rano ujutro zajasi u SUP za vrat kome treba uzmi uput, donesi i za par dana dobijas papire. Ali …… nisam u NS za par dana…. Dobro dodji u petak.

I tako, resio da napisem sta mi se desilo za sve one koji planiraju da rade atest za uredjaj na gas. Od papirologije vam treba:

  1. fotokopija licne karte ( vlasnik licno predaje)
  2. fotokopija saobracajne
  3. fotokopija atesta za bocu, koju daje servis
  4. taksa od 1170 din
    Sup Kraljevica Marka, Novi Sad. 2 sprat, soba 8, mnogo zivaca. Nakon toga Masinski fakultet,  dobijete tamo uplatnicu, i kod njih sve to u kopijama i to je to. U petak cu videti sta mi treba nakon atesta za saobracajnu, garant neka lepa taksica od 1000 i nesto dindzi.
    I sta si radio, gde si bio, cekao i samo cekao.

    Govorim tiho i nosim psa sa sobom

    Odmah da naglasim da naslov nema nikakve veze sa nebulozama koje slede ali eto, jedna mnogo tiha voli da se tako odaziva pa sam ga stavio.
    Elem, jucer sam usao u cetvrtu deceniju…. Napunio 30. I bas sam mator. Poceo sam da se raspadam, pre mesec dana mi pukao zub, jucer mi zena kaze gotov si raspadas se. Moram na vreme da regulisem testament….

    Kao sto se da naslutiti ovoga puta nece biti mnogo Anje, samo JA, JAJAJAJAJAJAJAJA, u skladu sa Uskrsom. Naravno, 2-3 kile gore, usao sam u 6 mesec sa stomakom, dosta mi je hrane, ne mogu je ocima videti, a kamoli da nesto probam.

    Sinoc se skupilo maleno drustvance da obelezimo jubilej, ali ima jos jedan razlog.

    Nakon 10 godina na poslu dao sam otkaz. Pre 2 meseca je bio neki konkurs, ja se lepo uredno javio, uz taj na jos par mesta ali smao me tu pozvali na razgovor. U petak prvi krug, kazu za 2 nedelje te zovemo da te obavestimo ako udjes u drugi krug, kad ono u ponedeljak poziv da dodjem u utorak na drugi krug razgovora. Ja u cudu. Sta sad?? Da je neka druga firma razmislio bi, ali SIEMENS se ne odbija. Odem, ispricamo se mi lepo, i ja sav nikakav vratim se kuci. Kazem dragoj, nema tu nista, nece mene oni izabrati, a ona krene da me tovari, i to s razlogom. Fale mi 5 ispita da zavrsim skole. I ja magarac umesto da sednem i to sve zavrsim, posto mi je fax od posla 2 minuta lagane setnje ja nista. Od nove godine sam dao 2 ispita, sad sam prijavio jos ispite, dao sam si rok do septembra.

    I tako nikakav sutradan ujutro na poslu, u pola 9 mi zvoni telefon. Oni. Dobro jutro, dobro jutro, kako ste, evo dobro, mi odlucili da vas zaposlimo!!!! Meni skoro ispao telefon iz ruke. Kako, sta, evo plata je ovakva (opa), ako ste zainteresvani molim vas javite nam. Klop.

    Mislim, 5 minuta mi je trebalo da izgovorim ko me je zvao. Bas me zateklo. Nismo ceo vikend spavali, razmisljali, i ja prihvatio.

    U Sredu dao otkaz. Jurio gazdu par dana dok ga nisam ulovio. Seli, popricali, ja izneo moje vidjenje firme i zasto mi se ne ostaje, on me saslusao, ponudio vecu platu… Ja odlucio da ipak idem.

    U ovoj firmi sam vec 10 godina. Poceo sam od dna. Istovarivao kamione, isao na teren, bio vozac, kurir, sve i svasta, polako napredovao i na kraju preuzeo kompletan uvoz robe, a to nije malo, verujte mi. Jos kad se uzme u obzir da smo jedan od najvecih uvoznika klima uredjaja a sve prolazi preko mene….. Bilo je posla, i to do kasno uvece, celo leto. Nema godisnjeg preko leta, telefon punim 2 puta dnevno, kod kuce su ludeli od poziva i od jurnjave. Ali nije to bilo tesko. Teze je bilo sad na kraju gledati kako sve stoji. Kako se zatvaraju radnje.

    I tako, dan pre 30-og rodjendana ja dam otkaz, i bas je bilo tesko. Nije mi bilo svejedno, ali zivot ide dalje, nove pobede me cekaju, nova iskustva, nove kafice. Malo ce biti naporniji put jer je novo radno mesto u Zemunu ali nisu daleko Sr. Karlovci.
    Mozda sam mogao da iscimam da dobijem malo vecu platu, ali dobro, sa ovom platom sam otprilike na istoj kao ovde kad troskove oduzmem, ali verujem da ce biti napretka. Da ne verujem u to ne bi prihvatio ovaj posao.

    A da, novo radno mesto je na 4 minuta od Ivane i njenog blaga.

    I sad kad pogledam ovaj naslov gore, i nije bas da nema nikakve veze sa temom.

    PS

    A Anja….. pa samo cu reci da smo u fazonu brbljivica bez granica.

    Proleće

    A jel svake godine kad grane sunce, kad bude malo toplije, kad možemo da se prošetamo po gradu a da se ne smrznemo, kad deca trčkaraju okolo razdragana mora da se napiše neki post na temu, jooooj došlo proleće, evo proleća, ako je sada leeeepoooo!!!!

    Mislim, evo ove “zime” je bilo snega cela 2 sata, nadam se da nisam preterao….

    A pošto je napolju sunce, STIGLO PROLEĆE!!!!


    Anja u šetnji

    Anja u šetnji

    Zombi

    I ne znam zašto, al setim se jutros one stare pesme, hodam sad kao zombiiiiiiiiiiii, hodam sad kao zombi…

    Ih zašto, pa znam. Dve noći zaredom mala gazdarica neće da spava. Neće i neće. Samo podvikne NEĆU, NEĆU i ode. Ode laganini do svoje igraonice.

    Anja i medo

    A da, Mama i tata su bili vredni i preuredili su joj jednu sobu tako da su sve njene igračke sada tamo. I nova kućica !!!! Sve sa medom Winnie the pooh i družinom, i fotelja za naduvavanje, i simulator za kola( @janavi J ), i dva konjića na kojima đika, đika po pola metra u vis, i puž klackalica sa koje jednog dana ima da odleti kao iz katapulta. (da napomenem da drugarica ima prodavnicu igračaka….) Ovde ne smem da izostavim i bogatu biblioteku koju gospođica ima, Žuća, pa Milica sa njenim dogodovštinama, razne slikovnice, na rasklapanje, izvlačenje, pisanje….

    Ovo je pre selidbe u novu sobu, kada je dnevna soba lićila na bojno polje J

    foteljica

    U jednom uglu je naravno smešten mali stolić a na njemu tabla piši briši sa bojicama i bojankama. Inače obožava da čita( naravno mi umesto nje još uvek ali obožava da sluša i gleda, sama lista knjige i oduševljeno priča). O pevanju i plesanju da ne govorim, jedva čekam da već jednom dođe taj $&#$#/%$ ADSL pa da stavim neke male filmiće da vidite te pokrete.

    I naravno, kašljemo, slinimo, bronhitis nam se smeši, pre 2 dana imala temperaturu 39.5…

    A gospođica se sinoć nakon bespoštedne borbe odlučila da ode na spavanje tek oko 01.

    A Zombi piše.

    I za kraj, ajde svi napolje dok je još lepo vreme.

    Anja u šetnji

    GRADONAČELNICA “DISKRIMINISALA” VUKAŠINA

    Citiram tekst sa sajta Radio 021, bez komentara…

    Prvorodjena beba u novosadskom porodilištu Vukašin Jovović ipak će dobiti 100 hiljada dinara, ali ne od grada, nego od pokrajine, saznaje Radio 021. Vojvodjanski premijer Bojan Pajtić kaže za 021 da je zgrožen ponašanjem gradonačelnice Maje Gojković koja je obećani novac dala drugorodjenoj bebi uz obrazloženje da Vukašinovi roditelji nisu iz Novog Sada. “Mislim da je ovo strašno, čak je najstrašnije ne samo u politici nego i u životu kad diskriminišete dete, a još je strašnije kad kasnije priznate da je dete koje je povlašćeno, dete vaših prijatelja iz detinjstva”, naveo je Pajtić i dodao: “Ovakvo ponašanje je bez presedana i bio sam zgrožen iako sam znao da je to potez pripadnika SRS-a, jednostavno nisam mislio da je nešto tako moguće”.

    Pajtić kaže da pokrajina nije planirala da izdvoji novac, ali da će to ipak uraditi kako bi ispravili nepravdu. “Nije uobičajeno da grad nešto prvo obeća, pa to ne uradi, nego to traži od pokrajine, ali ružna situacija u kojoj su se našli roditelji nas nagoni da se toj porodici izvinimo, iako to mi nismo uradili, za ono što je deo državne administracije ove zemlje uradio”. Pajtić je Radiju 021 rekao i da ga je zbog ovakvog poteza grada sramota što uopšte radi u nekoj državnoj ustanovi, jer je taj potez toliko ružan i neprimeren.

    Podsećamo da je gradonačelnica Maja Gojković, predajući 100 hiljada dinara roditeljima Anđelije Vučković, drugorođene bebe u Novosadskom porodilištu, izjavila da je novac pripao ljudima s kojima je ona odrasla.

    “Sticajem okolnosti roditelji su joj odavde, čitav život su ovde i zajedno smo odrasli, zato je za mene ovo i bilo veliko iznenadjenje da lično poznajem njene roditelje, koji imaju i malu Lenku od godinu i po dana”, navela je Maja Gojković.

    Gradonačelnica je na pitanje što novac nije dodeljen prvorođenoj bebi Vukašinu Jovoviću, navela da je novac namenjen samo deci čiji su roditelji Novosadjani. “Dakle samo novosadske bebe i na tome insistiram jer mediji umeju da naprave zabunu”, izjavila je gradonačelnica, a na pitanje da li joj je žao što Vukašin nije dobio novac Maja Gojković je dodala: “Ja se nadam da će pokrajina da nagradi njegovo rođenje”.

    Podsećamo da je gradonačelnica odluku o dodeli novaca donela 25. decembra i da u saopštenju nije pisalo da će poklon pripasti bebi čiji su roditelji Novosadjani, nego bebi koja se prva rodi na teritoriji grada.

    Opet veze, privatna poznanstva, politika, diskriminacija od samog rođenja, užas.

    Još jednom se dokazalo da vuk menja dlaku ali ne i ćud.

    Mi djeca sa kolodvora ZOO

    Ovo je bila jedna od prvih ozbiljnih knjiga koju sam pročitao. Setio sam se jutros ove knjige. Skroz nepovezano misli su mi išle zbrda, zdola. Dok sam vozio ka poslu, gledao klince na pešačkom prelazu, setio se sebe, u Zagrebu kako trčim preko puta od zgrade do škole, dobrog starog domara koji nas je sprovodio u školu, i tako došao do Christiane F.

    Christiana F. Berlin, 1978.

    Pokušavam da smislim kako bi nekome ko nije pročitao ovu knjigu opisao u par reči o čemu se radi.

    A jedino mi na pamet pada: Droga, Berlin, Hladni rat, željeznička stanica, prostitucija, pedofilija, matori perverznjak, visoki soliteri, Porše, tužan pas, kuća na selu za skidanje sa droge………

    Knjiga je priča o mladoj devojci, Christiani F. 13 godina. Ova knjiga otkriva jednu tužnu stranu našeg društva. Priča Christiane F. koja govori da u HEROIN i DROGU ne vode ludosti neke zločeste dece nego neljudsko stanovanje u visokim tužnim, izolovanim soliterima, potiskivanje dečije igre, međusobni loši odnosi roditelja, izolacija i maltretiranje u školi…Cristiane F. je prvo počela sa lakim drogama sa samo 12 godina a onda je došla i do heroina sa 13 godina i počela se baviti prostitucijom po klubovima da bi zaradila za drogu.

    Posebno su upečatljive slike koje se nalaze u knjizi, od same Christiane F. do njenih prijatelja od kojih je većina završila sa iglom u ruci i na podu nekog WC, mrtvi.

    Ova knjiga bi po mome mišljenju trebala biti obavezna lektira u osnovnim školama, da deca vide šta se sve može desiti kad se krene sa drogama, gde to sve vodi, da vide i pročitaju od nekoga ko je to prošao, a ne da gledaju ušminkane filmove koji ne prikazuju šta je život.

    Kad se Anja rodila, ponovo sam uzeo tu knjigu u ruke i pročitao je, da se podsetim, da mi u glavi ponovo ožive neke slike, bezbroj IF reči, a kad poraste dobiće je u ruke da je sama pročita.

    Evo još par slika:

    Detlef, Christianin dečko
    Također se prostituisao za drogu… “klijent” traži sex od narkomana

    Stella, prijateljica

    Babsi….

    Par citata:

    U zahodu je upravo bio još jedan fikser koji je sebi udario šut.Jedan totalno propali tip.Upitala sam ga dali bi mi htio posuditi svoj pribor.Dao mi ga je.Odjednom sam se užasno uplašila kako ću zabiti iglu u venu na ruci.Prislonila sam je,ali nisam mogla zabosti,iako sam to kod drugih vidjela bezbroj puta.Morala sam se dakle obratiti propalom tipu za pomoć.On je naravno odmah shvatio da mi je to prvi put.Rekao je da je to sranje ali je ipak uzeo špricu.Morao je tri puta zabosti iglu dok nije povukao malo krvi i tako znao da je pogodio u venu.I dalje je mrmljao da je to sranje,ali mi je ubrizgao čitavu četvrtinu.Bilo je doista kao grom,ali pravi sam orgazam drugačije zamišljala.»

    «Axelov stan je bio pravi čumez,pravi fikserski stan.Već s praga osjetila sam smrad.Posvuda su ležale prazne riblje limenke.Opušci su bili umočeni u ulje ili u umak od rajčice ili senfa.Posvuda su bile čaše i šalice,a u svima malo vode,pepela,duhana i cigaretnog papira.Sa saga je dolazip najgori smrad.Kada je Axel udario šut,vidjela sam zašto je toliko smrdjelo.Izvukao je špricu s ostatcima krvi iz ruke,napunio je vodom i zatim briznuo ružičastu tekućinu jednostavno na sag.Uvijek je tako čistio pribor.Sa svakim fiksom palo bi na ofucani perzijski sag po nekoliko kapi krvi,a to je s ribljim umacima smrdjelo slatkastim zadahom.Čak su i zavjese bile žute i smrdjele.»

    «Došao je prosinac.Bilo je sve hladnije.Smrzavala sam se.Ranije mi nikada nije bilo tako hladno.Sad sam se stalno smrzavala.Primjetila sam da sam totalno grogi.Znala sam to od jedne nedjelje početkom prosinca.Probudila sam se u Axelovom stanu pokraj Detlefa.Bilo mi je zvjerski hladno.Ugledala sam jednu kutiju.Onda mi je odjednom pao u oči natpis na toj kutiji.Zapravo njegove boje koje su bile strahovito kričave i od kojih su me boljele oči.Osobito me plašila crvena boja.Uvijek sam se na tripovima bojala crvene boje.Na heroinu je crveno uvijek imalo vrlo nježan ton.Ali je sada crveno na toj prokletoj kutiji bilo silovito.Usta su mi bila puna pljuvačke.Gutala sam je,ali mi je odmah zatim ponovo dolazila i dizala se.Zatim je ipak nestala,a usta su mi bila suha i ljepljiva.Pokušala sam nešto popiti,ali nije išlo.Tresla sam se od hladnoće,sve dok mi nije postalo tako vruće da mi se znoj cjedio.»

    «Očistila sam špricu u čaši vode,stavila sam drogu u žlicu za jogurt,poprskala je limunskom kiselinom,prokuhala je,podvezala sam ruku i tako dalje.Za mene je to bilo kao drugima kada ujutro iz navike zapale prvu cigaretu.»

    «Svukla sam majcu,a on mi je dao bič.Sve je bilo kao u kinu.Isprva ga nisam udarala kako treba,pa je zajecao da mu moram nanjeti bol.Onda sam žestoko ošinula.On je vikao «mama» .Nisam ga slušala.Pokušala sam da ga ni ne gledam.Ali vidjela sam kako su na njegovom tijelu sve više oticali ožiljci,a zatim mu je na nekim mjestima koža doslovno popucala.Bilo je odvratno a trajalo je gotovo čitav sat.Kad je konačno svršio,ja sam obukla majcu i pobjegla.»

    Linkovi :

    Wir kinder wom Bahnhof ZOO

    Intervju sa Christianom F.

    Wikipedia

    Slike iz knjige