Auto sedište i deca u kolima

Edit:

Nakon dve godine ovaj blogpost je ponovo aktuelan.

U dogovoru i uz saglasnost ljubazne Mama na ćoše, prenosim jedan njen tekst ovde.

Apsolutno sa svime se slažem, isto se i Anja i Maja ponašaju u kolima, kod nas je apsolutno zabranjeno da se vozi u kolima bez vezivanja, čak i po ulici, na kratko.

Trenutno imamo jedno malo “jaje” sedište za male bebe, jedno od 9-18 kg, 2 velika do 36 kg i 2 bustera. Anja je sve prerasla, Maja je na busteru, a Katarina će ovih dana da počne da se vozi u ovom većem od 9-36 kg, prerasla je “jaje”.

Tekst o našim sedištima očekujte uskoro.

************************************

Prvo što Nikola i Lena urade kada sednu svako u svoj auto, koliko god puta na dan to bilo, je- da vežu pojas. Naizgled, to nije ništa neobično, statistika kaže da 58 % vozača i suvozača u Srbiji to radi. Onda se okrenu, pogledaju u mene i ozbiljno kažu- mama da veže pojas! Tu već razbijamo statistiku jer na zadnjem sedištu kod nas se vezuje samo 3 odsto putnika!

Ali znate li na koju računicu jesam ponosna? Nikola ima tek dve i po godine, Lena samo godinu dana. To su veliki dečji automobili, a oni vezivanje u kolima već sada imaju kao stečenu naviku. On kaže, ona pokaže. Jer u našim kolima postoji red, uvek isti rituali pre polaska. Svako ima svoje mesto, svako dete svoje auto- sedište, svi obavezu da se vežemo.

“Može muzika?”, uz širok osmeh i visoko uzdignut kažiprst Nikola uvek potom označi početak vožnje! Menjamo rute i note, ali dobre navike ne.

U Švedskoj se na prednjem sedištu vezuje 98 %, a na zadnjem čak 96 odsto putnika. Ali lako je njima, oni imaju standard. I zakone koji moraju da se poštuju. Mi ne marimo za to, a izgleda ni za rođenu decu. Sigurno nećemo to da kažemo, ali statistika to pokazuje.

Od 50 osoba stradalih u saobraćaju jedna je dete. Nije puno, ako ne pomisliš odmah na svoje dete. Zato misli na njega unapred, kad god sedaš u kola. Jer poslednjih godina u saobraćajnim nezgodama deca najviše stradaju upravo kao putnici u vozilima 47 %, kao pešaci 41%, a kao biciklisti 12%.

Tek svako četvrto dete tokom prevoza koristi zaštitne sisteme, pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja. To su rezultati od prošle godine, do sada najbolji koje smo ostvarili, a i dalje poražavajući! Jer istraživanja sa terena čak govore da se kod 90 % dece koja koriste auto- sedišta, to ne čini pravilno. Na tu računicu nikako ne možemo biti ponosni, niti ostati ravnodušni. To zapravo znači da sedište nije odabrano prema detetu, da nije homologovano, nije na odgovarajući način pričvršćeno ili dete u njemu nije pravilno vezano.

Uđite u prvu prodavnicu obuće i uzmite tesne ili vama velike cipele. Probajte u njima da hodate. Ne morate, možete da zamislite kako to izgleda, zar ne? Teško da možete da odmaknete daleko, bez da se ne povredite. A možete li da zamislite da povredite svoje dete? Da upravo vi budete odgovorni za njegovu poslednju rutu? Za statistiku to će biti- jedno dete. Vaše dete.

kids seat 1

Pravilnom upotrebom auto- sedišta smrtnost dece pri sudarima smanjuje se za preko 70 %. To pokazuju studije o bezbednosti u saobraćaju i rigorozni testovi koji se sprovode u Evropskoj uniji. Ne trebaju nam ni standard ni Zakon da nas, svaki na svoj način sputavaju, prvi u odabiru sedišta, drugi u nepromišljenosti. Za početak je dovoljno udubiti se u samo uputstvo koje ide uz svako sedište.

Na njemu prvo potražite dokaz o postojanju ECER129 ili R44/04 standarda bezbednosti. Da biste bili sigurni da ste dete dovoljno čvrsto vezali, između detetovih grudi i pojasa sme da stane samo jedan prst, jer se u suprotnom stvara luft koji dozvoljava da dete izleti van pojasa. Takođe, ako samo sedište nije ispravno ili dovoljno čvrsto vezano za auto, biće odbačeno unutar vozila što znači ili sigurnu povredu, ili sigurnu smrt.

Naš Zakon predviđa da dete do 3 godine mora da se prevozi u adekvatnom auto- sedištu, vezano pojasevima. Moraju ga koristiti i stariji klinci do visine od 150 cm. Deca mlađa od 12 godina ne smeju biti na mestu suvozača. Nema veze, vi vozite polako? Evo šta može da vam se desi vrlo brzo:

Ukoliko se, recimo, vaš automobil kreće brzinom od 25 km/h, u slučaju sudara usled inercije ljudsko telo postaje teže i do 20 puta. To zapravo znači da ako u rukama držite dete od 10 kg, nećete uspeti da ga zadržite u naručju, jer će u trenu postati teško 200 kg!

Može muzika?

Ili je krajnje vreme da promenimo pesmu?

U Srbiji se nastavlja kampanja Bezbednost nikad nije na odmoru koja ima za cilj da ukaže na značaj stalne upotrebe auto sedišta tokom vožnje, da edukuje roditelje o tome koliko je važno da deci obezbede sigurnu vožnju. Na sajtu www.auto-sedista.rs možete se informisati o tome koje grupe auto sedišta postoje, kako se ona postavljaju, koje je najbolje za vaše dete, rezultate testiranja auto sedišta i sve o njihovom značaju.

Najveći broj nesreća dešava se u gradskoj vožnji, na samo nekoliko kilometara od kuće.

Možete li da podignete 200 kg?

Možete li da vratite vreme?

Pare nisu problem. Njih mogu uvek iznova da rodim.

EU

Kako magicno zvuce ova dva slova. EU.

U mom slucaju bi mogle da znace, E U P…. M….. . Bar sto se tice Bugarske. Posto je i ona sad u EU.
Jucer smo isli na bussines trip u Bulgariju, Sofija. Krenuli rano ujutro da stignemo na vreme ako bude guzva na granici. Po standardnom obicaju stali na OMV pumpi da doruckujemo sto svima koji putuju dalje savetujem, malo da se odmore, protegnu noge, popije kafica, razbistri glava ( jel dobro janavi 🙂 brinemo o sigurnosti u saobracaju) I sto se videlo po prethodnom postu iskoristio priliku da testiram kako radi blog381.com preko Telekom GPRS i ljubljene nam Opere za mobilni. Na mojoj Nokia 6600 imam operu i bez problema sam pristupio blogu381, napisao topic i objavio ga. Ih srece 🙂

Na pumpi naravno sretnemo kolege koji isto idu sluzbeno za Nis, zezali smo se da od sada imamo sastanke na pumpama.

Auto put je do Nisa bio skoro prazan, milina jedna za voznju. Kroz Sicevacku klisuru smo relativno brzo prosli i pripremljeni na guzvu na granici i dugo cekanje stizemo na granicu gde NIKOGA nema. NIKOGA!!! Apsolutno prazna granica, nema kamiona, vozila, nicega. Bas sam se zacudio. Prosle godine su ovde bile guzve, cekalo se po par sati na prolazak, kamioni su stajali po dan-dva… Prosli granicu ocas posla, ko sa vizom a ko bez nje :):):):):).

Na ulasku u Bg sam se blago sokirao. Losi putevi, okolina maaaaaalkice propala, ili bolje reci nije bilo sta propasti, sve je vec dno dna.

Put do Sofije je veoma sirok, ali los. Putari na ulici, rade, nove masine iz EU popravljaju put, uskoro ce ovuda proci auto put sa minimum 4 trake. Sam ulaz u Sofiju je onako…bedan. Propale kuce, razne male poluraspadnute radnje sa strane, a opet s druge strane nove, velike robne kuce i auto saloni. Definitivno je Bugarska zemlja velikih kontrasta. Ali verujem da ce i to uskoro da bude druga prica. Sad su u EU, razni fondovi su im otvoreni, dobijaju mnogo para, verujem da ce i oni veoma vrzo da promene “licni opis”.
Na povratku opet ista prica, Prazna granica, mi solo, carinik sluzbeno odakle, ima li sta da se prijavi, dovidjenja.

Kako smo malkice ogladnili, stali smo u Kafanu 3, jedno 10-ak kilometara od granice. Onako, bas prava kafana, sa dve odvojene prostorije. U jednoj slika sina nasih naroda i narodnosti i njegove mu drage, a u drugoj Cica Drazo se smesi sa zida. To verovatno da se niko ne naljuti, tipicna srpska prica.

Na povratku nesto razmisljam, setim se vesti od pre neki dan. Ministar nam kapitalni optuzio mitnicare da zadrzavaju namerno kamione kako bi im uzeli Mito. Mitnicari vracaju

Uprava carina je u saopštenju navela da su enormni troškovi tranzita uzrok smanjenja drumsko-tranzitnog saobraćaja kroz Srbiju u ovoj godini, a da ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić napadima na druge državne organe skreće pažnju sa svog ministarstva, koje je u najvećoj meri i uzrok problema.

I dok se oni igraju gluvih telefona kamioni nas u sirokom luku zaobilaze. Mogu reci da se bas vidi na putu kako nema kamiona, granica prema Bugarskoj koja je uvek bila puna, sad zjapi prazna. Jos samo da neko u onoj zgradi sto se sa “0-6” principa prepiru oko velike fotelje stavi prst na celo i zapita se gde nas to vodi. Odose kamioni okolo, lakse im okolo naokolo nego kroz zemlju Srbiju.

Posto je bio prazan auto put, malo smo povezli brze i stigli vec oko 21 u NS. Dolazim kuci i sve lagano ulazim, mozda spavaju. Ali na moju srecu nista od toga. Mali djavolak se nasmejao, potrcao, pokazala mi sta ima u ruci, odvukla me do stolice i tu se mazila, umiljavala, ljubila me…

Savrsen kraj jednog napornog radnog dana, sa 1000 km u dupetu i osmehom na licu.

GO

Bio 2 nedelje na godišnjem.

Zato me nema.

Mrzelo me da pišem, provodio se sa Anjom, ludovali, plesali, pevali, šetali….

Tata učio Anju nestašlucima, tako bar kaže mama, a ja se baš ne slažem u otpunosti sa njom.

Nije valjda nestašluk….. no, o tome drugi put, kad me izblamira negde.

Kod kuće internet konekcija horor…. ide ide pa stane… i onda treba pričekati da se ohladi…

A i Mile mi zapretila da nešto napišem. A vidim da je bila vredna pa ostavila link ka radio online…. pusti snovi, o tome kad dođe ADSL koji još uvek ČEKAM.

Cekam

I sve cekam hoce li me proci, ali nikako. I grizem se za jezik, nemoj, nemoj, ali moram. I morao sam.

Elem, pre neki dan, krenem s posla kuci i svratim da kupim neke sitnice do marketa. Izlazim i vidim zenu sa malom bebom zamotanom u cebe, malenu devojcicu od 3-4 godine kako stoji kraj nje i decaka od 6-7 godina naslonjenog na kola. Tamnije puti. Otac unosi stvari u prtljaznik, stari karavan, Audi mislim…….I ne znam zasto, ali jednostavno nisam mogao odvojiti pogled sa bebe i male devojcice. Nikako. Hodam, drzim pune kese u rukama i gledam u njih i kao da nesto cekam. Otac se uhvati za vrata prtljaznika i krene da ih zalupi.
I sledim se. Onako, samo stanem, prestanem disati i ostanem nepomican, nasred puta. Vrisak propara vazduh i pogodi me pravo u celo.

Malena pade, spadnu joj naocare s glave…

Zaplace a on se prodera na majku sto ne pazi dete.

On, koji je zalupio vrata, pravo na detetovu glavu, dete od siline udarca palo…

Nisam mogao da disem, gledam dete, pa kola, pa njega, pa majku sa bebom u narucju, pa malenu, pa vidim Anju umesto nje…

I sve se snebivam, gledam kako je dete, jel sve ok, jel dobro, ubacim stvari u kola, pitam, jel sve u redu, jel malena dobro, covek promrmlja sve je ok, da dobro, dobro je.

Sedam u kola, krecem kuci, gledam u retrovizor malenu na zadnjem sedistu kola kako place, tiho potajno…kao da joj nije prvi put.

Dolazim kuci, ljubim Anju, sapcem joj na uho a ona me grli i ljubi, a ja mislim…

Ljubav preko žice

Situacija:
Uveče, oko 20 časova, zvoni telefon…
zvrrrrr. zvrrrrr,
#halo?
#Dobro veče, ta i ta iz Beograda, EFG banka, zovem vas u vezi kredita koji možete sad odmah da dobijete preko telefona…..

# gospođice, a ko je vama dao moj broj telefona i ko je rekao da sam ja zainteresovan za kredit?

#pa znate trenutno obrađujemo vaš grad pa zovemo redom i ako  ……

#?!?!?!?!,%&$/($#/%#%(

E ajd nek mi sad neko kaže, jel to normalno, majke mi već su dosadni, treba ih tužiti za uznemiravanje i maltretiranje.

Jel ima neko slična iskustva??

Back again

Evo napokon da se javim. Vratili smo se sa mora, a mene dočekalo mnogo posla, nikako da sve stignem. Stigli su me neki rokovi pa moram da pozavršavam.

Elem, od početka augusta, kad sam poslednji put nešto konkretno pisao, svašta se izdešavalo. Prvo sam ja bio parezičan (o ovome u posebnom postu), pa onda frka oko priprema za more, pa Tasos……

Pokušaću sve da razdvojim i polako napišem.

A sad nazad na posao, na sve pozavršavam i bacim se na pisanje bloga )

Back again

Evo napokon da se javim. Vratili smo se sa mora, a mene dočekalo mnogo posla, nikako da sve stignem. Stigli su me neki rokovi pa moram da pozavršavam.

Elem, od početka augusta, kad sam poslednji put nešto konkretno pisao, svašta se izdešavalo. Prvo sam ja bio parezičan (o ovome u posebnom postu), pa onda frka oko priprema za more, pa Tasos……

Pokušaću sve da razdvojim i polako napišem.

A sad nazad na posao, na sve pozavršavam i bacim se na pisanje bloga 🙂