Pošto sam pre tačno 8 godina upgrejdovao ovaj sajt na verziju 2.0,  ( V2.0 ) odlučili smo da je ipak 3.0 bolja verzija.

Tako da od decembra TATA U PELENAMA doživljava 3 reinkarnaciju.

Izgleda da više nema opravdanja i da moram pčeti s apisanjem bloga opet… treba se podsetiti svega.

 

 

Kako preživeti grozan posao ili pronaći novi

U moru sajtova i članaka na netu kako naći posao, šta pogrešno radite, kako napisati CV, prvi intervju i slično pojavila se knjiga koju vredi pročitati i skrenuti misli na veselije teme.

Radimo, a ne radimo. Žurimo, a kasnimo. Tražimo posao, a molimo Boga da ga ne nađemo! Nađemo posao, a kao da svaki dan idemo na giljotinu. Petak nam je omiljeni dan i svi od reda mrzimo ponedeljke! Ili ne? Neki od nas vole ono što rade, imaju šta da rade i žao im je svih onih kojima je posao muka, a radno mesto mučilište. Ova e-knjiga je napravljena za sve nas! Šaljiva, zabavna, veoma realna, kroz nju nas Infostud podseća na to da za svakog postoji idealan posao, a možda se oglas za taj posao nalazi baš na sajtu infostud.com ;)

Klik na link za knjigu: KLIK

http://mybzs.com/n4n4P9i-n4n8Z

comeback

Nesto mi je sve cudno. Da pisem. Sta?

Pa svasta:)

Svasta se izdesavalo od mog poslednjeg obracanja sirokom auditorijumu.

Mnogo se putovalo, najvise poslom, naravno, radio sam na nekim projektima koji su mnooogo veliki  pa nisam imao vremena za ove druge,. Lepse stvari. Ali to cu natanane u nekom drugom postu.

 

A moj najveci projekat, Tata u pelenama V2.0 je napokon realizovan.

Na ovaj svet je dosla mala MAJA, 07.06.2008 godine.

Teska 3920. dugacka 51 cm, rodila se u 15:16, u nasoj divnoj Betaniji.

Malkice ranije, bila je 10-ak dana u decjoj nakon toga ali o tome kasnije.

 

Elem, evo malene lepotice.

 

Mrak

Pokusavam da smislim sta bi bilo pametno napisati, zabeleziti a ne ponoviti se. Toliko toga je napisano u proteklih nekoliko dana da vise nista nema smisla.

Pokusacu da pisem kako je to sve izgledalo sa druge strane.

Danas sam se vratio sa puta. Doletio na Aerodrom Nikola Tesla. Docekale su me moje devojke. Sve tri. Bas sam se obradovao. Ne secam se kad me je nesto tako obradovalo. Umoran, premoren od posla i prezentacija prosle nedelje, ne znam na kom jeziku da govorim, nemacki, engleski, mesavinu srpskog, ruskog i bugarskog…

Gledali smo kako polece par aviona, pokazivali smo Anji kao se penju visoko, objasnjavali da i tata tako ide u Bec, ali se uvek vrati.

Bec. Prosle nedelje sam opet bio na komercijalnom treningu na koji idem od oktobra. U organiizaciji Siemens Profesional Education, i CEE regiona za komercijaliste u nasem regionu. Mnogo novih stvari, stvari koje smo vec negde culi, na nekim vestima, da nesto postoji ali nije imao ko da objasni. PM, Risk, milioni raznoraznih procesa vaznih za donosenje odluka u projektima…

I ne bi ova nedelja bila posebna da nisam imao priliku da vidim prve reakcije stranaca na “nasu borbu za pravu stvar” iz prve ruke. Neverovatno, svi kao nesto znaju, a u sustini nista ne znaju. Svi znaju da postoji Kosovo, i Srbija, i rat, i Milosevic, rat, i Kosovo kao drzava…

Ali niko ne zna gde je Kosovo, koliko je udaljeno od Novog Sada, koliko ljudi tamo zivi, koliko je Srba ostalo, koliko ih je bilo, zasto je bilo rata, svega, “milosrdnog andjela” od Ujka Sama i njegove Nate. I ubi se ja objasnjavajuci,al pretekne me ovaj MITING. Stigao je pre mene da rasiri dobar glas, al nazalost samo sa 10 godina kasnjenja, sa 5 godina cutanja, sa toliko propalih prilika da se nesto mozda uradi na drugaciji nacin, pametniji… A meni ostalo da objasnjavam da nismo svi tamo negde daleko u Srbiji takvi divljaci, da prodajemo Kosovo za par patika i ofingera, za bezlicne parole Kosovo je srce Srbije. Parola je da se cita i pise na zidove, a kad se boris za nesto onda se izadje pred narod, ne sa papirom i napisanim tekstom i kaze ajte juris, nego stanes ispred narod i kazes, Junaci za mnom!!!!! Pa krenes, hrabro, i dokle stignes. Ali se boris. Ne saljes prazna saopstenja na javni servis bez zivog glasa, bez ijedne grimase. Ili naucis da komuniciras sa narodom, za one koji su nekad i nikad vise za tebe glasali.

A u austrijskim novinama ne znam koja je lepsa slika. Ona sa zapaljenom ambasadom, ili ona kad se vide prevrnuta kola, zapaljena… Bez konkurencije. I to je jedino sta je otislo u svet, sta je svet video. Gomilu huligana kako prevrcu kontejnere, razbijaju, pale, napadaju, pljackaju SVOJ GRAD, SVOJU ZEMLJU…. Nije taj Mekic u USA, vec u Srbiji, nas narod radi u njemu, zaradjuje za hleb, za zivot, ne Majk, Bill , i ostali okupatori.

A posledice. Meni je najzanimljivije bila vest da Ambasada Nemacke do daljnjeg nece primati zahteve nasih gradjanja za izdavanje viza…..

Imam srece pa imam uspomenu iz mog rodnog grada iz kojeg sam bezao, dobru staru Putivnicu pa mogu da putujem ali sta cemo sa ostalim ljudima koji bi nesto da rade, da se skoluju, putuju, vide sveta, kako to izgleda sa druge strane grane….

 

Definitivno se vraca MRAK.

Lepa Ilustracija se nalazi i kod ovih ljudi:

Moošema , Suske , Blogowski , Dinke, Komsinica Aurora, Ivana i Vanja mozda jos neko, nisam stigao da vidim, izvinjavam se

 

Nedelja

Jučer smo bili kod kumova, družili se.

Anja se igrala sa Urošem, trčala po kući, smejala se, zasmejavao je moj kum, baš su klinci bili slatki, veseli….

Ali mnogo brzo rastu…

Prolazi vreme jako brzo, rastu, razvijaju se, gledam Ukija, to je već veliki dečak, pametan, živahan, nije više beba.

Anju u poslednje 2 nedelje muče zubi. Jučer sam je slikao i na kompjuteru kasnije vidim na mestu gde treba da dođe zub broj 3, iliti očnjak, nabubrelo sve. Toliko se izdiglo, da se vidi zub ispod mesa ali nikako da probije opnu. Malena se muči, plače, trlja zube, jučer se držala za tu stranu, uzme bočicu sa kapima , Dentinox i daje mi kaže, “maži, maži”….


Ljubav preko žice

ituacija:
Uveče, oko 20 časova, zvoni telefon…
zvrrrrr. zvrrrrr,
#halo?
#Dobro veče, ta i ta iz Beograda, EFG banka, zovem vas u vezi kredita koji možete sad odmah da dobijete preko telefona…..# gospođice, a ko je vama dao moj broj telefona i ko je rekao da sam ja zainteresovan za kredit?

#pa znate trenutno obrađujemo vaš grad pa zovemo redom i ako  ……

#?!?!?!?!,%&$/($#/%#%(

E ajd nek mi sad neko kaže, jel to normalno, majke mi već su dosadni, treba ih tužiti za uznemiravanje i maltretiranje.

Jel ima neko slična iskustva??

Nedelja solidarnosti

Pod motom “Zajedno možemo više i bolje”, počela je tradicionalna Nedelja solidarnosti sa osobama sa cerebralnom i dečjom paralizom, koja će biti obeležena nizom aktivnosti. U proglasu koji je uputio Savez za cerebralnu i dečju paralizu Srbije, zatraženo je da obolele osobe, kojih ima nekoliko hiljada u našoj zemlji, dobiju mogućnost da ravnopravno i pod jednakim uslovima učestvuju u svim aktivnostima društvenog života zajednice, kako bi zajedno obezbedili ekonomski i društveni napredak. Osobe sa cerebralnom i dečjom paralizom, bez obzira na stepen oštećenja, imaju iste potrebe za ljubavlju, aktivnošću, učenjem i radom kao i bilo koja druga osoba, navedeno je u proglasu. Savez ističe da sve aktivnosti društva treba da se zasnivaju na načelima ravnopravnosti, jednakosti i solidarnosti, uz poštovanje međunarodnog slogana “Ništa o nama bez nas”.(RTS)

Bebaaaa…

Bebaaaaa…

Sinoć smo posle kupanja ležali na dvosedu, Anja je pila čajić, držala plastičnu, najtvrđu bebu u rukama i uživala.

Nakon nekog vremena kažem ja njoj, ajmo da spavamo, pozdravi se sa bakom, kaži laku noć…

Ona promrlja nešto, primi me za ruku, ustanemo, lepo odšetamo do kreveta, stavi bebu na krevet, krene da se penje ali teško, pomognem joj, dignem malo dupence, legnemo jedno kraj drugog, zagrli bebu, nagne malo više čaj i zaspe…..

To je bilo prvi put da je uzela neku igračku i legla s njom u krevet.

Bebu koja pušta neke zvukove i miče se napred nazad kao da puže.

A ovo je slika od nedelje, šetali smo po gradu, uživali na suncu…

Anja