Bebaaaa…

Bebaaaaa…

Sinoć smo posle kupanja ležali na dvosedu, Anja je pila čajić, držala plastičnu, najtvrđu bebu u rukama i uživala.

Nakon nekog vremena kažem ja njoj, ajmo da spavamo, pozdravi se sa bakom, kaži laku noć…

Ona promrlja nešto, primi me za ruku, ustanemo, lepo odšetamo do kreveta, stavi bebu na krevet, krene da se penje ali teško, pomognem joj, dignem malo dupence, legnemo jedno kraj drugog, zagrli bebu, nagne malo više čaj i zaspe…..

To je bilo prvi put da je uzela neku igračku i legla s njom u krevet.

Bebu koja pušta neke zvukove i miče se napred nazad kao da puže.

A ovo je slika od nedelje, šetali smo po gradu, uživali na suncu…

Anja

Bebaaa…

Bebaaaaa…

Sinoć smo posle kupanja ležali na dvosedu, Anja je pila čajić, držala plastičnu, najtvrđu bebu u rukama i uživala.

Nakon nekog vremena kažem ja njoj, ajmo da spavamo, pozdravi se sa bakom, kaži laku noć…

Ona promrlja nešto, primi me za ruku, ustanemo, lepo odšetamo do kreveta, stavi bebu na krevet, krene da se penje ali teško, pomognem joj, dignem malo dupence, legnemo jedno kraj drugog, zagrli bebu, nagne malo više čaj i zaspe…..

To je bilo prvi put da je uzela neku igračku i legla s njom u krevet.

Bebu koja pušta neke zvukove i miče se napred nazad kao da puže.

A ovo je slika od nedelje, šetali smo po gradu, uživali na suncu…

Anja

Pareza facialis

Taman pred slavu, Sv. Iliju, bili smo na jednom dečjem rođendanu. Da budem precizniji, Anjina najbolja drugarica, Mimi, iliti Milica je slavila drugi rođendan. Onako lepo obučeni, sređeni, jurcali smo za našim mirnim detetom po dvorištu, njih dve su se prvo sramile jedna druge, ali nakon kratkog vremena bilo je tu i guranja, i jurnjave, i uzimanja igrački, lopti, bicikla, guranje po dvorištu…. Elem, Primetio sam da mi nešto nije u redu sa gornjom usnom. Počela je da trne, „bridi“, ako razumete šta hoću reći. Polako sam gubio osećaj. Nisam pridavao preteranu važnost tome ali nešto me je kopkalo…..kao da mi je poznato… Kažem ženi, a ona kaže, ma daj, nije ti ništa. Nakon nekog vremena osetim da nešto nije u redu a prilazi mi i žena i kaže, čudno se smeješ, iskrivljeno. Kad je to rekla, preseče me u nogama, momentalno me glava zabolela, kažem ajmo, idemo kući, idem ja doktoru. Pa što? Kažem Pareza Facialis!!! Bio sam siguran da je to to, pošto sam to jednom doživeo, ali, kasnije će se ispostaviti u MNOOOGO blažem obliku. Bilo je to na početku rata, kad su nas terali da silazimo u hladno sklonište u Zagrebu, i da spavamo tamo, jer ako nisi hteo bio si terorista, izdajnik…. No, došli kući, ja se obukao, i odem na hitnu. Tamo kažu, nema krvi, nisi za nas. Dobro….dežurna ambulanta u Njegoševoj…uf sinko, kaže brka sa nogama na stolu i upaljenim TV, nisi ti za nas, ajde ti na neurologiju, znaš gde je to, odmah kraj ludare…dobro…. Odem tamo, čekam na šalteru, dolazi sestra, kuca poruku, ne gleda me. Dobro veče….ja sam došao… a ko je pacijent…jer tu ..(mislim, evo ja sam , ali nisam vezan… mislim stvarno), aaa dobro, sedi tamo i čekaj. Stiže gospođa doktorka u pratnji sestre, ulazimo u ambulantu, a tamo hladno, radi klima , nema više od 17 stepeni, užas…pregleda me. Potvrdila, pareza facialis. Odmah puna šaka tableta, Deksazon, B vitamin-Beviplex, Ranisan, kapi za oči da mi se ne isuši oko (!?!?!?!), maži i mast ako se uveče ne zatvori (!?!?!), kontrola u ambulanti. A ja više ne mogu zatvoriti oko, teško pričam, gutam ko da imam u ustima užareni ugalj… Sutradan se stanje pogoršava, do uveče nisam bio za prepoznati, spustila se desna strana lica, desna strana nosa se slepila, oko poluotovoreno stalno, boli vrat, ni njega ne mogu micati kako treba… Odlazim kod doktora, ona odmah, frka, zašto ti nije dala injekcije OHB12, pa ovo, pa ono…Vraćam se kući sa još jednom šakom tableta ujutro i uveče (sve sa Bensedinom), donosim inekcije da se tašta igra Pikada (med. Sestra J )… I odmah me je uputila na akupunkturu. Odem do neurologije, tamo rade akunpukturu, a ono SVI NA KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM DO 20.08. Pitam, kad dolaze, jel ima nekoga da mi preporuči privatno… NIŠTA!! Mislim, sramota, niko ne radi, nema dežurnog doktora, kao da oni nisu potrebni, kao da je to nešto…. ne mogu opisati kako sam bio ljut, da NIKO, ali NIKO ne radi na tom odjelu, jer su, bože moj, svi otišli na kolektivni godišnji u trajanju od mesec dana. Sreća u nesreći je bila ta što je moja rođaka poznavala jednu doktorku iz studentskih dana koja radi akupunkturu. Stupili u kontakt, a žena odmah prihvati. Sutradan se nađemo, a ona odmah detaljan pregled lica, kaže nije baš lepo, a ni bezazleno, mnogo ozbiljnije nego što sam mislila i odmah krene sa bockanjem. Prvi dan i nisam bio nešto izbockan, da ne bi previše stimulisala, ali posle toga svaki dan se povećavao broj iglica na mom licu i glavi… Na kraju sam bio skroz pun iglica. Ne mogu reći da boli, boli samo onog momenta kad se igla zabada, pošto se mora dobro ubosti, pričvrstiti, da stoji. Najbolji pokazatelj da je dobro ubodena igla je lokalno crvenilo koje nastaje oko uboda, i osećaj vreline na tom mestu. Odmah mi je rekla da je imala samo jedan slučaj sličan ovome, i da je imala 100 % oporavak, pa je jako zainteresovana kako će ovo moje proći. I stvarno, već nakon 3-4 tretmana se osetilo poboljšanje. Nakon 10 tretmana skoro sve se vratilo, mišići se zategli, vratila se funkcija mišićima na licu, nosnica se digla, oko super. Ne mogu vam opisati moju sreću. Uspeo sam da se oporavim, sve se završilo OK. A da nisam odmah reagovao i otišao kod doktora ili počeo odmah sa akupunkturom, postojala je velika šansa da sve ostane opušteno, ukočeno, iskrivljeno, da visi… A šta je uzrok svemu tome? Promaja, opereš kosu i izletiš napolje, otvoren prozor u kolima, velia razlika u temperaturi ako korstite klimu… Zato oprez. Evo par linkova. e medicine Pliva,Pareza

Pareza Facialis

Taman pred slavu, Sv. Iliju, bili smo na jednom dečjem rođendanu. Da budem precizniji, Anjina najbolja drugarica, Mimi, iliti Milica je slavila drugi rođendan. Onako lepo obučeni, sređeni, jurcali smo za našim mirnim detetom po dvorištu, njih dve su se prvo sramile jedna druge, ali nakon kratkog vremena bilo je tu i guranja, i jurnjave, i uzimanja igrački, lopti, bicikla, guranje po dvorištu….

Elem,

Primetio sam da mi nešto nije u redu sa gornjom usnom. Počela je da trne, „bridi“, ako razumete šta hoću reći. Polako sam gubio osećaj. Nisam pridavao preteranu važnost tome ali nešto me je kopkalo…..kao da mi je poznato… Kažem ženi, a ona kaže, ma daj, nije ti ništa. Nakon nekog vremena osetim da nešto nije u redu a prilazi mi i žena i kaže, čudno se smeješ, iskrivljeno. Kad je to rekla, preseče me u nogama, momentalno me glava zabolela, kažem ajmo, idemo kući, idem ja doktoru. Pa što? Kažem Pareza Facialis!!!

Bio sam siguran da je to to, pošto sam to jednom doživeo, ali, kasnije će se ispostaviti u MNOOOGO blažem obliku. Bilo je to na početku rata, kad su nas terali da silazimo u hladno sklonište u Zagrebu, i da spavamo tamo, jer ako nisi hteo bio si terorista, izdajnik….

No, došli kući, ja se obukao, i odem na hitnu.

Tamo kažu, nema krvi, nisi za nas. Dobro….dežurna ambulanta u Njegoševoj…uf sinko, kaže brka sa nogama na stolu i upaljenim TV, nisi ti za nas, ajde ti na neurologiju, znaš gde je to, odmah kraj ludare…dobro….

Odem tamo, čekam na šalteru, dolazi sestra, kuca poruku, ne gleda me. Dobro veče….ja sam došao… a ko je pacijent…jer tu ..(mislim, evo ja sam , ali nisam vezan… mislim stvarno), aaa dobro, sedi tamo i čekaj.

Stiže gospođa doktorka u pratnji sestre, ulazimo u ambulantu, a tamo hladno, radi klima , nema više od 17 stepeni, užas…pregleda me.

Potvrdila, pareza facialis. Odmah puna šaka tableta, Deksazon, B vitamin-Beviplex, Ranisan, kapi za oči da mi se ne isuši oko (!?!?!?!), maži i mast ako se uveče ne zatvori (!?!?!), kontrola u ambulanti.

A ja više ne mogu zatvoriti oko, teško pričam, gutam ko da imam u ustima užareni ugalj…

Sutradan se stanje pogoršava, do uveče nisam bio za prepoznati, spustila se desna strana lica, desna strana nosa se slepila, oko poluotovoreno stalno, boli vrat, ni njega ne mogu micati kako treba…

Odlazim kod doktora, ona odmah, frka, zašto ti nije dala injekcije OHB12, pa ovo, pa ono…Vraćam se kući sa još jednom šakom tableta ujutro i uveče (sve sa Bensedinom), donosim inekcije da se tašta igra Pikada (med. Sestra J )… I odmah me je uputila na akupunkturu.

Odem do neurologije, tamo rade akunpukturu, a ono SVI NA KOLEKTIVNOM GODIŠNJEM DO 20.08.

Pitam, kad dolaze, jel ima nekoga da mi preporuči privatno… NIŠTA!!

Mislim, sramota, niko ne radi, nema dežurnog doktora, kao da oni nisu potrebni, kao da je to nešto…. ne mogu opisati kako sam bio ljut, da NIKO, ali NIKO ne radi na tom odjelu, jer su, bože moj, svi otišli na kolektivni godišnji u trajanju od mesec dana.

Sreća u nesreći je bila ta što je moja rođaka poznavala jednu doktorku iz studentskih dana koja radi akupunkturu.

Stupili u kontakt, a žena odmah prihvati. Sutradan se nađemo, a ona odmah detaljan pregled lica, kaže nije baš lepo, a ni bezazleno, mnogo ozbiljnije nego što sam mislila i odmah krene sa bockanjem.

Prvi dan i nisam bio nešto izbockan, da ne bi previše stimulisala, ali posle toga svaki dan se povećavao broj iglica na mom licu i glavi… Na kraju sam bio skroz pun iglica. Ne mogu reći da boli, boli samo onog momenta kad se igla zabada, pošto se mora dobro ubosti, pričvrstiti, da stoji. Najbolji pokazatelj da je dobro ubodena igla je lokalno crvenilo koje nastaje oko uboda, i osećaj vreline na tom mestu.

Odmah mi je rekla da je imala samo jedan slučaj sličan ovome, i da je imala 100 % oporavak, pa je jako zainteresovana kako će ovo moje proći. I stvarno, već nakon 3-4 tretmana se osetilo poboljšanje. Nakon 10 tretmana skoro sve se vratilo, mišići se zategli, vratila se funkcija mišićima na licu, nosnica se digla, oko super.

Ne mogu vam opisati moju sreću. Uspeo sam da se oporavim, sve se završilo OK. A da nisam odmah reagovao i otišao kod doktora ili počeo odmah sa akupunkturom, postojala je velika šansa da sve ostane opušteno, ukočeno, iskrivljeno, da visi…

A šta je uzrok svemu tome?

Promaja, opereš kosu i izletiš napolje, otvoren prozor u kolima, velia razlika u temperaturi ako korstite klimu…

Zato oprez.

Evo par linkova.

e medicine
Pliva,Pareza

Back again

Evo napokon da se javim. Vratili smo se sa mora, a mene dočekalo mnogo posla, nikako da sve stignem. Stigli su me neki rokovi pa moram da pozavršavam.

Elem, od početka augusta, kad sam poslednji put nešto konkretno pisao, svašta se izdešavalo. Prvo sam ja bio parezičan (o ovome u posebnom postu), pa onda frka oko priprema za more, pa Tasos……

Pokušaću sve da razdvojim i polako napišem.

A sad nazad na posao, na sve pozavršavam i bacim se na pisanje bloga )

Back again

Evo napokon da se javim. Vratili smo se sa mora, a mene dočekalo mnogo posla, nikako da sve stignem. Stigli su me neki rokovi pa moram da pozavršavam.

Elem, od početka augusta, kad sam poslednji put nešto konkretno pisao, svašta se izdešavalo. Prvo sam ja bio parezičan (o ovome u posebnom postu), pa onda frka oko priprema za more, pa Tasos……

Pokušaću sve da razdvojim i polako napišem.

A sad nazad na posao, na sve pozavršavam i bacim se na pisanje bloga 🙂

Današnji dan

Danas je u Paviljonu Cvijeta Zuzorić održana lepa manifestacija u Organizaciji Udruženja Roditelj i časopisa Mama sa ciljem popularizacije dojenja a sve u okviru Svetske nedelje dojenja.

O tome možete više pročitati ovde. Udruženje Roditelj.

Mene je najviše iznervirao pristup nekih ljudi ovom događaju.

Naime, nekoliko majki je pozvano da dođe u Žikinu šarenicu da najave događaj, i on je pre snimanja prišao i rekao: citiram ” Zika seljak je pre nego sto smo se snimali dosao i prokomentarisao Alo mame hoćete li da ih dojite mislim ako nećete ima ko će da sisa.”

I doda: Eto, tako se uče kasnije da dođu i sisaju ovde u kafanama na Skadarliji!!!!!
Izvinjavam se ako sam nešto ispustio, ali stvarno ga pretera.

Zar je to viskoko cenjeni voditelj na JAVNOM SERVISU SRBIJE ili kako se već zove RTS, a kad ih je intervjuisao samo je balavio i gledao one devojke što su stavili kraj njega da bar malo ukrase emisiju.

Ako već nema šta pametno da kaže o toj temi, ili ga ne interesuje nek pusti nekog drugog ko će to bolje obaviti.

Onda je njegova koleginica voditelj preuzela i odvukla ga do gđe Hrustanović, da ona kaže svoje uvaženo mišljenje, naravno u stilu eto grad već 9 godina pomaže…… bla bla bla…..a kao da ju je more izbacilo na plažu pre 5 minuta pa eto sad pijucka kaficu.
Nemojte mi zameriti, ali ona je pokazala svoj nivo kulture kada je na jednoj modnoj reviji u organizaciji USAID i Etno Mreže, znači na mestu gde ima mnogo gostiju i ljudi iz organizacije sa engleskog govornog područja, ustala na otvaranju i lepo izbiflala sve , ne dopustivši prevodiocu, devojci koja je bespomoćno stajala kraj nje i pokušavala da dođe do reči ali bezuspešno.

Mislim, političari i medijske ličnosti, jadna ova zemlja sa vama.

A stvarno je događaj bio vanserijski, evo gledam sad slike na forumu o mnogo je lepo, videti toliko dece na jednom mestu, toliko ljudi koji su se skupili oko jedne tako lepe stvari, odgoja naše dece, našeg blaga.

Meni je mnogo žao što nas troje nismo mogli ići, ja nešto nisam baš u elementu, ali o tome sledeći put.

Podrzimo Udruzenje Roditelj

Mada je Anja prestala da sisa pre nekih mesec dana, re d je da podrzimo napore ovih hrabrih majki koje se trude da afirmisu dojenje dece kao najbolji i najzdraviji vid hranjenja beba. Pogotovo podrzavam sto promovisu dojenje u javnosti, posto moja draga nikako nije uspela da prelomi i Anju podoji kad smo u setnji a ona gladna nego smo kao sumanuti trcali do kola a dete place li place.
I sve to zbog sveopsteg pogresnog stava u nasem drustvu da je dojenje u javnosti nesto nepristojno.

Udruženje ,,Roditelj” i Časopis ,,MAMA ” obeležiće u nedelju,
6. avgusta 2006. godine Svetsku nedelju dojenja akcijom na Kalemegdanu
u bašti Paviljona ,, Cvijeta Zuzorić¨ ….Tim povodom organizatori
akcije će pokušati prvi put u Srbiji da na jednom mestu okupe
rekordan broj majki koje žele i mogu da svoju decu podoje izvan kuće,
i tako organizovati najlepši zajednički ,,ručak” za bebe –
majčino mleko!
Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji
avgusta u više od 120 zemalja sveta.
Ovogodišnja akcija nosi naziv ,,DOJITE S PONOSOM” i odnosi se na
informisanje o prednostima dojenja ali se istovremeno bavi i temom
dojenja na javnim mestima za koje kod nas još uvek važe brojne
predrasude.
Na informativnom štandu od 17 do 20 časova, svi zainteresovani moći
će da dobiju savete o dojenju, a deliće se i informativni materijal.
Očekuju se takođe i stručnjaci iz Instituta za zaštitu zdravlja
Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut”, koji će podržati akciju.

Pozivamo sve roditelje i buduće roditelje, a posebno majke koje žele
da daju svoj doprinos u postavaljanju rekorda prvog grupnog podoja beba
u Srbiji da nam se pridruže u nedelju, 6. avgusta u terminu od 17 –
20 časova, na Kalemegdanu u bašti Paviljona ¨Cvijeta Zuzorić¨

Ovim događajem želimo da skrenemo pažnju na dojenje kao najvažniji
i najbolji način ishrane beba. Podaci iz 2000. godine pokazuju da je u
Srbiji je svega 11 odsto majki svojim mlekom hranilo bebe! Uprkos
stavovima stručnjaka da je majčino mleko najbolja hrana za
novorođenče, procenat majki koje doje je poražavajući.
Smatramo da je jedan od razloga i neadekvatna informisanost majki o
dojenju, nedostatak podrške od strane okoline, kao i brojne predrasude
i zablude.
Tokom nedelje posvećene dojenju predočićemo javnosti što više
informacija o dobrobitima dojenja i pokušati time da bar malo
iskorenimo predrasude.

O NAMA:
Udruženje Roditelj je neprofitna organizacija osnovana sa ciljem
pružanja informacija i podrške roditeljima i budućim roditeljima u
Srbiji u svim sferama povezanim sa roditeljstvom. Kao takvo ono je PRVO
i JEDINO udruženje u zemlji koje se na sveobuhvatan način bavi
roditeljima i decom.
Možete nas kontaktirati na email: info@roditelj.org
web sajtu Udruženja www.roditelj.org
forumu www.roditelj.com
podrška www.YUmama.com