Month: February 2007

GLAVA

sve što ima kapu to je glava
glava od stoke je
jedna izdužina na životinji
ona je korisna jer se jede
glava od čoveka je
jedna okruglina na čoveku
ona nije korisna
ima glava od lava
ona je mnogo opasna
glava je što mora
da misli i da gleda
i mora da jede
a kada neće
onada je teraju
glav je sprava za mišljenje
ona nam služi za govor
tu se reči pretvaraju u rečenice
da deca imaju glavu
zato što imaju vrat
da čovek ima glavu
da ne bude slep
sa glavom se stvara noć
zažmuriš ovako
i stvoriš
kad pevaš
pa ti se glava pokloni
da joj svi pljeskaju
glava ide sa nogama
a jede sa rukama
glava se zaglavi
kad obučeš xemper
svako ima glavu
samo neko ima lepšu
bez glave si gotov
glava je jedna glavna stvar
iz nje pamet dobijamo
sa glavom sve zapamtiš
da nemoraš da pitaš posle
kad si na moru
pliva ti glavaa na vodi
ako hoćeš da je nalepšaš
veže se mašna

izvor

GO

Bio 2 nedelje na godišnjem.

Zato me nema.

Mrzelo me da pišem, provodio se sa Anjom, ludovali, plesali, pevali, šetali….

Tata učio Anju nestašlucima, tako bar kaže mama, a ja se baš ne slažem u otpunosti sa njom.

Nije valjda nestašluk….. no, o tome drugi put, kad me izblamira negde.

Kod kuće internet konekcija horor…. ide ide pa stane… i onda treba pričekati da se ohladi…

A i Mile mi zapretila da nešto napišem. A vidim da je bila vredna pa ostavila link ka radio online…. pusti snovi, o tome kad dođe ADSL koji još uvek ČEKAM.

Cekam

I sve cekam hoce li me proci, ali nikako. I grizem se za jezik, nemoj, nemoj, ali moram. I morao sam.

Elem, pre neki dan, krenem s posla kuci i svratim da kupim neke sitnice do marketa. Izlazim i vidim zenu sa malom bebom zamotanom u cebe, malenu devojcicu od 3-4 godine kako stoji kraj nje i decaka od 6-7 godina naslonjenog na kola. Tamnije puti. Otac unosi stvari u prtljaznik, stari karavan, Audi mislim…….I ne znam zasto, ali jednostavno nisam mogao odvojiti pogled sa bebe i male devojcice. Nikako. Hodam, drzim pune kese u rukama i gledam u njih i kao da nesto cekam. Otac se uhvati za vrata prtljaznika i krene da ih zalupi.
I sledim se. Onako, samo stanem, prestanem disati i ostanem nepomican, nasred puta. Vrisak propara vazduh i pogodi me pravo u celo.

Malena pade, spadnu joj naocare s glave…

Zaplace a on se prodera na majku sto ne pazi dete.

On, koji je zalupio vrata, pravo na detetovu glavu, dete od siline udarca palo…

Nisam mogao da disem, gledam dete, pa kola, pa njega, pa majku sa bebom u narucju, pa malenu, pa vidim Anju umesto nje…

I sve se snebivam, gledam kako je dete, jel sve ok, jel dobro, ubacim stvari u kola, pitam, jel sve u redu, jel malena dobro, covek promrmlja sve je ok, da dobro, dobro je.

Sedam u kola, krecem kuci, gledam u retrovizor malenu na zadnjem sedistu kola kako place, tiho potajno…kao da joj nije prvi put.

Dolazim kuci, ljubim Anju, sapcem joj na uho a ona me grli i ljubi, a ja mislim…