I tako dalje, i tako dalje, ko voli ovu pesmu slobodno nek nastavi, i ja je volim, a pogotovo u poslednje vreme.
Elem, kao sto sam pisao, presao sam na novo radno mesto. Lepa zgrada u Zemunu, lepa, udobna kancelarija, veeeeeeeliki Fujitsu Siemens LCD monitor od 19″, veliki stolic, telefon, lokal, mob sa skoro istim brojem kao i direkt telefon… i jos svasta nesto da nam ucini boravak ugodnijim. I tu prestaje sva slicnost sa nekim kompanijama kod nas.
Ali da krenem od pocetka. Prvi radni dan. Krenuo malkice ranije, jos ne znam kakav me put ceka. Od Karlovaca starim putem, do Banstola drndanje, gas do Indjije stari put, imam osecaj da se vozim u starom sinobusu kako poskakuje na trenutke. Da je malo jefitnija putarina skrenuo bi na srpski autoban ali nema sanse, cika Velja se pobrinuo da unistavamo svoja kola starim putem. Bataja ko slika, sve sa autobusima koji izlecu sa strane, traktorima sto se vuku laganini, al dobro. Kad se sve uzme, oko sat vremena. Nije lose.
U kancelariji jos jedna nova koleginica, i ona nova, pa dobro, nije strasno. Krenuli lagano sa uvodjenjem u posao, sve poznato i sazvakano. Onda krenu neke nove stvari, i jos neke nove, i jos, i jos, i nova procedura, procedura, procedurica, obrazac, obrazac, obrascic…I kad se sve sabere, eto nama razonode do kasnih vecernjih sati. Nije da se zalim, ali navikao sam da nema posla, da izmisljam sta cu raditi, da se ranije izlazi sa posla, da se izlazi nesto private i obavi na brzinu…. I dobro je sto sam otisao, jer da sam jos malkice ostao nista me vise ne bi spasilo. A mogu zamisliti kako je tek u drugim losijim firmama , kako se tamo tek nista ne radi. I nova koleginica mi kaze da je isto bilo kod nje u bivsoj firmi. Pre 18, 19 nisam izlazio iz kancelarije, ucimo, citamo ugovore, kuckamo…. Posao je jako zanimljv, mnogo novih stvari, novih ljudi, veeeliki sistem, mnogo novih tehnologija u svakodnevnom poslu, kao da radim u Austriji, sve nam je omoguceno i pruzeno, samo da radimo.
Kako sam i mislio, ne pada mi tesko put. Nije to strasno. Najvise me muci sto sam malo vremena kuci, sto kasno dolazim i sto nisam vise vremena sa Anjom. I moram priznati jako sam se rastuzio pre neki dan. Dosao sam s posla, ona i babe napolju, vidi me, sedne na pod i okrene glavu. Ja joj pridjem, tepam joj, a ona samo ljutito okrene glavu i kaze necu, necu, nenenenene… i pocne da place. To me toliko potreslo da nisam mogao da poverujem. Napokon sam joj se umilio, ali opet me tukla, udarala, vikala nece, nece, i tako nekoliko dana… Kad god udjem na vrata ona vice, dere se na mene, place. Ljuta na mene sto nisam kuci. Bas ljuta. Al kad je prodje ne pusta mi ruku. Idemo napolje, sedne kraj mene u kola i “ozi koja” sa tajom, idemo po jaje i izu (Kinder jaje i lizalica), pa onda onako lepljivi se mazimo i grlimo, veceramo i na kupanjac. Kupamo se sami, prskamo po kupatilu, vrsitimo od smeha, nakon kupanja grlimo se onako mokri dok se nosimo do kreveta, i onda krece zurka. Uspavljivanje, ali o tome drugom prlikom.
Kad se sve uzme u obzir, nije lose, zanimljiv posao, put nije strasan, prvi proracuni troskova puta zadovoljavaju, isplatice se taj gas koji sam ugradio veoma brzo. Nije ni put los, samo taj mali deo od Banstola do Indjije, a i Bataju sad izbegavam, skrecem u Staroj Pazovi na autoban pa tu skratim vremenski 10-ak minuta, i kad nema guzve do firme sam za 50-55 min. Primetio sam dosta kola iz NS koja svako jutro idu za Bgd. Jedan Stilo i jedna Fabia svako jutro na putu kad i ja. Pricam sa kolegama i oni znaju dosta ljudi koji dolaze na posao iz NS. Polako i kod nas dolazi ta pojava iz dalekog nam zapada, putovanje u drugi grad na posao. Jos da imamo malo bolju infrastruktutu, putove, autobuske klinije ili brze udobne vozove da olaksaju put gde bi nam bio kraj.
I nikada toliko nisam slusao vesti u kolima kao sada. Taman kad ujutro idem, u 8 vesti na radiju. Ponekad slusam B92, ali zamaraju, pa prebacim na 202, tamo smoreni svi, ponekad se zeznem pa stanem na Fokusu, mislim da se tako zove al brzo pomerim kad krenu da reklamiraju Pravdu, i na kraju zavrsim sa Radio Novim Sadom i Vojvodinom na dlanu do Pazove a od Pazove sa TopFM da me prodrma. Ponekad uleti i Roadstar al prespora muzika za voznju. A u povratku Radio Beograd 1 vesti pa onda Beograd 2 sa klasikom za uzivanje u voznji…ne sporoj voznji, nemojte se zavaravati, bas lepoj malkice brzoj ali udobnoj i prijatnoj voznji.
I sad cete se zapitati sto ranije nisam pisao post na tu temu. A sad se raspisao. Pa jednostavno. Do veceras Anja nije htela da zaspi pre pola 11 a sada spava od 9. Ja sam kuci, cekam dragu da dodje iz skole, a i komsinica me prozvala, verovatno bi me mrzelo da me nije cimnula da nesto napisem, hvala ti, znas vec koja si. Vidimo se na Djavi jeda vikend.