Category: Da se ne zaboravi

Da se podsetimo jednog lepog teksta o odrastanju i sazrevanju.

Namerno sam napisao naslov u originalu i prevod koji sam ja citao, procitao sam i na srpskom, mislim da je hrvatski prevod mnooogo bolji, lezi uz knjigu vise, tako da je to moja topla preporuka.

Kod nas je doslo vreme da Anji, 13 godina, damo da procita tu knjigu.

Ovo je bila jedna od prvih ozbiljnih knjiga koju sam pročitao. Setio sam se jutros ove knjige. Skroz nepovezano misli su mi išle zbrda, zdola. Dok sam vozio ka poslu, gledao klince na pešačkom prelazu, setio se sebe, u Zagrebu kako trčim preko puta od zgrade do škole, dobrog starog domara koji nas je sprovodio u školu, i tako došao do Christiane F.

Pokušavam da smislim kako bi nekome ko nije pročitao ovu knjigu opisao u par reči o čemu se radi.

A jedino mi na pamet pada: Droga, Berlin, Hladni rat, željeznička stanica, prostitucija, pedofilija, matori perverznjak, visoki soliteri, Porše, tužan pas, kuća na selu za skidanje sa droge………

Knjiga je priča o mladoj devojci, Christiani F. 13 godina. Ova knjiga otkriva jednu tužnu stranu našeg društva. Priča Christiane F. koja govori da u HEROIN i DROGU ne vode ludosti neke zločeste dece nego neljudsko stanovanje u visokim tužnim, izolovanim soliterima, potiskivanje dečije igre, međusobni loši odnosi roditelja, izolacija i maltretiranje u školi…Cristiane F. je prvo počela sa lakim drogama sa samo 12 godina a onda je došla i do heroina sa 13 godina i počela se baviti prostitucijom po klubovima da bi zaradila za drogu.

Posebno su upečatljive slike koje se nalaze u knjizi, od same Christiane F. do njenih prijatelja od kojih je većina završila sa iglom u ruci i na podu nekog WC, mrtvi.

Ova knjiga bi po mome mišljenju trebala biti obavezna lektira u osnovnim školama, da deca vide šta se sve može desiti kad se krene sa drogama, gde to sve vodi, da vide i pročitaju od nekoga ko je to prošao, a ne da gledaju ušminkane filmove koji ne prikazuju šta je život.

Kad se Anja rodila, ponovo sam uzeo tu knjigu u ruke i pročitao je, da se podsetim, da mi u glavi ponovo ožive neke slike, bezbroj IF reči, a kad poraste dobiće je u ruke da je sama pročita.

Par citata:

U zahodu je upravo bio još jedan fikser koji je sebi udario šut.Jedan totalno propali tip.Upitala sam ga dali bi mi htio posuditi svoj pribor.Dao mi ga je.Odjednom sam se užasno uplašila kako ću zabiti iglu u venu na ruci.Prislonila sam je,ali nisam mogla zabosti,iako sam to kod drugih vidjela bezbroj puta.Morala sam se dakle obratiti propalom tipu za pomoć.On je naravno odmah shvatio da mi je to prvi put.Rekao je da je to sranje ali je ipak uzeo špricu.Morao je tri puta zabosti iglu dok nije povukao malo krvi i tako znao da je pogodio u venu.I dalje je mrmljao da je to sranje,ali mi je ubrizgao čitavu četvrtinu.Bilo je doista kao grom,ali pravi sam orgazam drugačije zamišljala.»

«Axelov stan je bio pravi čumez,pravi fikserski stan.Već s praga osjetila sam smrad.Posvuda su ležale prazne riblje limenke.Opušci su bili umočeni u ulje ili u umak od rajčice ili senfa.Posvuda su bile čaše i šalice,a u svima malo vode,pepela,duhana i cigaretnog papira.Sa saga je dolazip najgori smrad.Kada je Axel udario šut,vidjela sam zašto je toliko smrdjelo.Izvukao je špricu s ostatcima krvi iz ruke,napunio je vodom i zatim briznuo ružičastu tekućinu jednostavno na sag.Uvijek je tako čistio pribor.Sa svakim fiksom palo bi na ofucani perzijski sag po nekoliko kapi krvi,a to je s ribljim umacima smrdjelo slatkastim zadahom.Čak su i zavjese bile žute i smrdjele.»

«Došao je prosinac.Bilo je sve hladnije.Smrzavala sam se.Ranije mi nikada nije bilo tako hladno.Sad sam se stalno smrzavala.Primjetila sam da sam totalno grogi.Znala sam to od jedne nedjelje početkom prosinca.Probudila sam se u Axelovom stanu pokraj Detlefa.Bilo mi je zvjerski hladno.Ugledala sam jednu kutiju.Onda mi je odjednom pao u oči natpis na toj kutiji.Zapravo njegove boje koje su bile strahovito kričave i od kojih su me boljele oči.Osobito me plašila crvena boja.Uvijek sam se na tripovima bojala crvene boje.Na heroinu je crveno uvijek imalo vrlo nježan ton.Ali je sada crveno na toj prokletoj kutiji bilo silovito.Usta su mi bila puna pljuvačke.Gutala sam je,ali mi je odmah zatim ponovo dolazila i dizala se.Zatim je ipak nestala,a usta su mi bila suha i ljepljiva.Pokušala sam nešto popiti,ali nije išlo.Tresla sam se od hladnoće,sve dok mi nije postalo tako vruće da mi se znoj cjedio.»

«Očistila sam špricu u čaši vode,stavila sam drogu u žlicu za jogurt,poprskala je limunskom kiselinom,prokuhala je,podvezala sam ruku i tako dalje.Za mene je to bilo kao drugima kada ujutro iz navike zapale prvu cigaretu.»

«Svukla sam majcu,a on mi je dao bič.Sve je bilo kao u kinu.Isprva ga nisam udarala kako treba,pa je zajecao da mu moram nanjeti bol.Onda sam žestoko ošinula.On je vikao «mama» .Nisam ga slušala.Pokušala sam da ga ni ne gledam.Ali vidjela sam kako su na njegovom tijelu sve više oticali ožiljci,a zatim mu je na nekim mjestima koža doslovno popucala.Bilo je odvratno a trajalo je gotovo čitav sat.Kad je konačno svršio,ja sam obukla majcu i pobjegla.»

Linkovi :

Wir kinder wom Bahnhof ZOO

Intervju sa Christianom F.

Wikipedia

Slike iz knjige